Кич, цртани, приватно и јавно

Љубитељи доброг цртежа, графике, илустрације, стрипа и урбаних феномена имаће прилику да се у Центру за графику „Академија” упознају са радовима Николе Кораћа (1980). Изложба „Пригодан текст”, која је отворена до 27. фебруара, публици представља свеске испуњене од корица до корица руком рађеним цртежима и коментарима, који су настајали током неколико година, као и један мурал, урађен специјално за ову прилику – а реч је, како уметник каже, о личним идејама и размишљањима.

– У суштини, идеја је била да неке моје свакодневне идеје и размишљања, која нису у непосредној међусобној вези, поделим са посетиоцима. Ово је нека врста интимног дневника, који овим чином постаје јаван. Мурал је рађен на истом принципу и када се поставка заврши он ће бити уништен, за разлику од свеске, која ће опстати – објашњава Кораћ.

– Стварност и фантазија, приватно и јавно у најобјективнијем смислу те речи, цитати, омажи, луцидне конструкције, декоративне композиције, циничне опаске, чине динамичан наратив који уз снажан и аутентичан ликовни израз производе у целини ритам високог напона – пише у пратећем каталогу Ксенија Маринковић.

Кораћ је дипломирао на графичком одсеку Факултета примењених уметности у Београду, на Факултету ликовних уметности завршио је специјалистичке студије графике. Приредио је четири самосталне изложбе и учествовао на бројним групним изложбама. Део је уметничког колектива „Силкскрин” и члан УЛУПУДС-а.

У Галерији Коларца Ана Церовић се представила изложбом под називом „Радост”. Уметница је изложила објекте и слике који су рађени необичном техником – од налепница и штраса. Феномен извлачења високог сјаја из уљане слике привлачио је ауторку од почетка студија сликарства, као могућност задржавања светлости у слици, док су последње њене изложбе биле у вези са радовима који су били просторни и тродимензионални, уз употребу различитих објеката. Критичари су њено поигравање кичом као легитимним делом свакодневног живота, али преименованим и преобликованим – прво на сликарску подлогу, а затим слободно компонованим у нове, хибридне артефакте – препознали као материјалне орнаменте који због својих облика и боја постају живи и динамични ентитети, о чему говори Бојана Ђурић.

Ана Церовић је дипломирала сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 1998, а магистрирала је 2003. на истом факултету. Предаје сликарство на Факултету за уметност и дизајн Мегатренд Универзитета и добитник је више награда.

Поставка Милорада Миће Стајчића траје до 28. фебруара у Ликовној галерији Културног центра Београда. Реч је о скулпторалној инсталацији названој „Снови залеђеног човека”, која се језиком популарне културе бави традицијом америчког поп-арта и визуелном културом произашлом из продукције цртаних филмова Волта Дизнија. Мегаликове Паје, Шиље, Микија аутор користи као конкретне параболе у проблематизовању духовног стања у непосредном окружењу и широј друштвеној заједници. У овом конкретном случају Шиља је преобучен у свештеничку одежду, а Даба у полицијску униформу, и то у замрзнутој сцени заустављеној непосредно пред примање свете тајне причешћа. Лични проблем који је Стајчић искусио био је полазишна тачка за ово преиспитивање.

– Црква и полиција су институције од великог поверења код становника Србије, макар тако кажу истраживања. Свештеник и полицајац нека су врста војника духовне и световне власти. Међутим, бројни су конкретни случајеви у којима они јуре своје конкретне интересе док се ми преиспитујемо да ли смо и где погрешили. Проблем сам имао у вези са станом, који је давно одузет Српској православној цркви, а који је она покушала реституцијом да врати. Посебна невоља била је у томе што је црква је већ откупљене станове укњижила на себе, што правно није било могуће. Спорио сам се дуго. То је била потка за ово моје преиспитивање односа између световне и духовне власти – прича Стајчић (1977), који је дипломирао је на Факултету организационих наука и на Факултету Ликовних Уметности, одсек вајарство. Тренутно је на докторским студијама на ФЛУ у Београду. Излагао је на више самосталних и групних изложби у земљи и иностранству.