Нотама брани Ирак

Концерт Симфонијског оркестра РТС, вечерас на Коларцу, прати најава: Једна премијера и два великана. Премијера је светска и доноси у нашу стару концертну дворану неке нове звуке композитора Милоша Раичковића, његов Б-А-Г-Д-А-Д, музику на тему од шест нота за оркестар. У наставку програма су поменути великани: Лудвиг ван Бетовен: Концерт за клавир и оркестар бр. 3, це-мол, оп. 37; Феликс Менделсон: Симфонија бр. 3, а-мол, оп. 56 „Шкотска”. Са београдским оркестром наступиће и два госта: угледни руски пијаниста Николај Петров и бугарски диригент Милен Начев, иначе на сталној адреси у Лос Анђелесу.

Поводом вечерашњег музичког догађаја јуче се на сусрету са новинарима појавио једино диригент, који је већ сарађивао са Симфонијским оркестром РТС. Било је то опуштено ћаскање са „седмом силом”: о концерту, оркестру, музици уопште, о Београду, о ићу и пићу... О свему и свачему. Наш сусед Милен Начев рекао је да није превише сигуран у свој српски и језик комуникације ипак је био енглески. „Задовољан сам што сам опет овде, међу музичарима које познајем. Раичковићев Б-А-Г-Д-А-Д је дело једне специфичне атмосфере и надам се да ће публика и композитор бити задовољни. Са вашим композитором, који такође живи у Америци, у Њујорку, досад нисам сарађивао. Ми смо, ипак, са две удаљене обале”, рекао је диригент поводом вечерашњег концерта.

Чули смо такође да је за Начева дириговање нешто као филозофија, дебела књига са пуно, пуно слова, затим да воли Менделсонове симфоније, да му је жао што није дириговао музику Вагнера и Штрауса, у шали је рекао како његовим животом диригује његова супруга, и колегиница, Антониа Вилсон, да у Београду воли да једе у ресторанима „Вук”, „Фреска”... Не знамо да ли је и то „показала” палица госпође Вилсон, са којом су новинари пре неколико месеци такође ћаскали, када је са истим оркестром, на Коларцу, извела „Магичну филмску музику”.

Милен Начев, диригент с добром интернационалном каријером, потиче из уметничке породице, само што су његови родитељи били глумци. Сличног „порекла” је истакнути руски пијаниста Николај Петров, чији је отац био познати бас. Исто важи, уосталом, и за нашег композитора: Милош (1956), подсетимо, син је нашег великог песника Стевана Раичковића. У родном Београду он је студирао композицију и дириговање, код Василија Мокрањца, односно Борислава Пашћана. Композицију је магистрирао у Њујорку, а у његовој биографији су и градови: Париз, Лос Анђелес, Хонолулу, Хирошима... Свој Б-А-Г-Д-А-Д Милош Раичковић је првобитно написао за клавир, а ту верзију пратио је нешто дужи поднаслов: Музика на тему од шест нота, у одбрану Ирака. Касније је правио нове верзије за гудаче и симфонијски оркестар. У овој оркестарској значајно место добиле су харфа, флаута и обоа, инструменти чији музички „преци” потичу из Месопотамије.