Први дан без жртава у Украјини

Украјинска војска је јуче саопштила да је први пут након више недеља прошло 24 часа без погинулих, што се тумачи као шанса да договор о примирју из Минска коначно заживи у пракси. Проруски сепаратисти на истоку земље су, према наводима Ројтерса, започели повлачење тешког наоружања, док власти у Кијеву поручују да је још прерано да то учине. Нада за спас крхког примирја је међутим помућена туробном економском сликом земље која је по последњим показатељима на рубу банкрота.

Ројтерсови извештачи са терена тврде да проруски борци одају утисак да су спремни да поштују договор, као и да су присуствовали повлачењу колона њиховог тешког наоружања. Побуњеници су обећали да ће представници Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) ускоро имати прилику да се на терену увере у повлачење наоружања. Ова организација је саопштила да још не може да потврди обим повлачења јер ни једна ни друга страна нису доставиле податке о количини распоређене војне опреме пре ступања на снагу примирја.

Размера уништења и исцрпљености Украјине је толика да данас више ни највећи оптимисти немају илузију о томе да је земља у стању да се сама извуче из кризе.

На том трагу је изјава шефа пољске дипломатије Гжегожа Схетине који је оценио да су размере сукоба у Украјини сличне рату у бившој Југославији деведесетих година и да такав сукоб не може да се реши локално, без гаранција Запада и Русије. „Не верујем да сукоб у Украјини може да се реши на локалном или регионалном нивоу. Попримио је размере сличне рату у бившој Југославији деведесетих година. Само највећи, дакле САД, Европска унија и Русија, могу да одлуче о будућности Украјине и дају јој гаранције безбедног постојања”, казао је Схетина гостујући на једној пољској телевизији.

На сличну опасност упозорио је и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров нагласивши да Русија сумња у истинску посвећеност примирју појединих страна.

„Сада много зависи од поштеног, објективног и непристрасног приступа посматрача који треба да забележе шта се догађа на терену, тако да можемо да одбацимо све покушаје да се споразум из Минска прикаже као да је већ пропао. Има много људи ван Украјине и у Кијеву који желе да тај споразум пропадне”, истакао је руски шеф дипломатије.

Јуче се огласио и Виктор Јанукович, некадашњи председник Украјине који је збачен са власти прошле године у ово време. Он је изјавио да се Украјином управља споља и позвао међународне факторе да изврше притисак на Кијев да би се окончали сукоби на истоку те земље. „Украјина се нашла под спољном управом, где се актуелним лидерима из иностранства говори које одлуке да донесу”, рекао је Јанукович за руски лист „Аргументи и факти”.

Атмосферу подгрева и најава британског премијера Дејвида Камерона да ће у Украјину упутити јединицу од 75 војника који ће саветовати и обучавати украјинске снаге. Овај потез се тумачи као реакција Даунинг стрита на недавну критику горњег дома парламента у којој је влади у Лондону спочитан пасиван однос према украјинској кризи. Слање војника у Украјину, па макар и у саветодавну мисију, могло би бити протумачено као провокација у Москви.

Тим пре што је чланица НАТО-а Естонија одржала војну параду у пограничном граду Нарви, на само 300 метара од границе с Русијом, јавила је Раша тудеј, наводећи да је Талин дугогодишњи критичар Москве коју оптужује да води агресивну политику према балтичким земљама.

На смотри је приказано више од 140 комада тешког наоружања НАТО-а, међу којима и четири америчка оклопна возила М1126 „страјкер”, па је тако на индиректан начин америчка војска дошла на 300 метара од Русије.

Кери: И Србија на „линији ватре”

Вашингтон – САД сматрају да се читав низ европских земаља, а међу њима и Србија, налазе на „линији ватре” када је реч о односима Вашингтона и Москве, изјавио је амерички државни секретар Џон Кери, преноси Танјуг. „Када је реч о Србији, Косову, Црној Гори, Македонији и другима – Грузији, Молдавији, Придњестровљу – они су на линији ватре”, изјавио је је Кери одговарајући на питања сенатора Кристофера Марфија о растућем утицају Русије у Европи.

Он се током саслушања у спољнополитичком одбору америчког Сената сложио са Марфијевом оценом да Русија води успешан пропагандни рат у контексту украјинске кризе.

„Оно што видимо у Украјини јесте врх леденог брега када је реч о утицају Русије у том региону”, навео је Марфи и додао да треба потражити правне инструменте за сузбијање тог утицаја у зони која, по његовим речима, обухвата Молдавију, Грузију, Србију, Црну Гору, Летонију, Балтик.

Подсетивши да је јесенас боравио на Балкану, Марфи је истакао да је том приликом приметио велики руски утицај у Србији. „Русија маршира у Србији са већим утицајем него икада пре”, рекао је он.

Кери је такође поручио да је Русија лагала када је саопштавала да нема руске војске и опреме у Украјини. Он је додао да су га руски партнери „лагали у лице” о овим питањима.