Како је Хилари Клинтон продавала утицај

Милиони долара из иностранства пристизали су на рачун породичног фонда Хилари Клинтон док је она била на челу америчке дипломатије, открио је јуче „Вашингтон пост” питајући се да ли је бивша прва дама била у сукобу интереса када је водила политику према земљама које су богато награђивале њену организацију.

Седам држава је донирало новац хуманитарној фондацији Хилари Клинтон у време док је била државна секретарка. Од ње се сваког дана очекује да објави кандидатуру на председничким изборима следеће године.

Престонички дневник пише да су стране владе куповале утицај код Клинтонове шаљући новац њеној добротворној организацији са седиштем у Њујорку. Према договору председника Барака Обаме и његове државе секретарке, фондација је могла да прима уплате од земаља које су је и дотад спонзорисале, али не и од оних који су постале заинтересоване тек са доласком Клинтонове у Стејт департмент. Долари су несметано стизали од влада познатих по „поштовању” људских права или компликованим односима са САД, попут Кувајта, Катара и Омана. Остале донације су уплаћивале власти Аустралије, Норвешке и Доминиканске Републике.

Сарадници Клинтонове признали су да су у једном случају  прекршили договор са Обамом и примили уплату од новог спонзора – Алжира. Ова земља је њујоршком фонду 2010. уплатила пола милиона долара. Истовремено је готово исту своту потрошила на лобисте који су убеђивали Вашингтон да зажмури на њено кршење људских права. Алжирски лобисти почели су да походе Стејт департмент, иако су заступали државу коју је министарство третирало као корумпирану земљу са нетранспарентном владом склоном да гуши слободу окупљања и удруживања. Донације су и Катару олакшале пут до седишта америчке моћи, иако је блиско повезан са палестинском организацијом Хамас коју САД сматрају терористичком.

Америчким политичарима је забрањено да током избора примају новац од страних влада и држављана да не би потпали под спољни утицај. Клинтонова је „надмудрила” закон тако што је прихватила доларе не на конто изборног штаба већ на рачун хуманитарне организације која је уједно и пропагандна машинерија за промовисање политичких амбиција некадашње „прве породице”. Организација се до изласка Хилари Клинтон из Стејт департмента звала Фондација „Вилијам Џеј Клинтон” да би онда била преименована у Фондацију „Бил, Хилари и Челси Клинтон”. Помаже оболелима од сиде или настрадалима од земљотреса, поплава и других природних катастрофа као што се стара и о слици о себи у јавности најпознатије политичке династије у САД. „Вашингтон пост” подсећа да никада ниједан амерички председник није имао организацију која је толико зависила од помоћи страних влада, док фонд Клинтонових трећину новца прикупља изван граница Америке.

Фамилија је блиско повезана са крупним бизнисом и више је доказа да је Клинтонова користила позицију у дипломатији да би промовисала интересе својих дародаваца. „Волстрит џорнал” пише да је челница Стејт департмента вршила притисак на стране владе да потпишу уговоре са оним америчким компанијама које су дале новац њеној фондацији. Међу њима су: „Џенерал електрик”, „Ексон мобил”, „Мајкрософт” и „Боинг”. Чланак се наставио на раније тврдње „Викиликса” и либералног сајта „Мадер Џоунс” да је државна секретарка америчким нафтним и гасним компанијама, спонзорима њене и Обамине изборне кампање, обезбеђивала концесије за експлоатацију уљних шкриљаца широм света упркос противљењу локалног становништва. И Русе је 2010. убедила да склопе посао са америчким произвођачем авиона. „Боинг” је у Москви потписао уговор вредан 3,7 милијарди долара да би само два месеца након тога њујоршком фонду исписао чек на 900.000 долара.

Коначно, „Гардијан” је пре неки дан објавио да је фондација  примила 81 милион долара од донатора са рачунима у швајцарском огранку британске банке ХСБЦ која је, како се недавно открило, помогла клијентима да утаје порез у вредности од 120 милијарди долара. Нема доказа да су баш ови дародавци избегли да плате порез, али ће њихове блиске везе са америчком политичком династијом постати још контроверзније ако Хилари Клинтон постане прва америчка председница.