Моја соба моја канцеларија

Нове информатичке могућности, лак приступ интернету, скајпу и чету мењају и начине на који запослени раде за своје претпостављене. Иако су мишљења подељена рад од куће је све чешћи захваљујући новим технологијама. У многим струкама овакав начин привређивања постао је готово једнак раду у канцеларији. И код нас је изменама Закона о раду дата радницима могућност да у договору са послодавцима могу да раде од куће или на даљину, чак и на само неколико сати. У том случају имају иста радна права, као и запослени који раде у фирмама.

Радници од куће и на даљину имају право на обрачун прековременог рада, накнаду за ноћни рад и коришћење годишњег одмора и одсуства.

Проценти запослених који из свог дома обављају важне послове за своју фирму непрестано расте, показују статистички подаци. Чак половина запослених у свету већ сада има флексибилно радно време. Када сте у фирми, трошите ресурсе, енергију, канцеларијски материјал, а са напретком мобилне телефоније и интернета за обављање многих послова довољни су телефон и рачунар. За многе газде је најважније да се посао обави, није битно да ли из фирме или од куће.

О феномену рада од куће, манама и добрим странама за запослене и послодавце разговарали смо са др Душаном Мојићем, ванредним професором социологије рада на београдском Филозофском факултету.

Да ли ће нове технологије у све већој мери повећавати aрмију оних који раде од куће?

Управо су нове технологије одлучујући чинилац који утиче на све раширенији рад од куће. На тај начин првенствено данас раде стручњаци из информатичког сектора, запослени из науке и високог образовања, новинари, дакле сви они чији су послови у вези са процесом обраде информација.

Где је и у којим гранама привреде овакав рад не само могућ и изводљив већ и профитабилнији него онај у фирми, на званичном радном месту?

Управо су области у којима је потребна изражена креативност углавном високообразованих стручњака из побројаних делатности оне у којима је овакав флексибилан облик радног ангажмана не само могућ него чак и пожељан. Ту свакако спада и сектор истраживања и развоја у индустријским предузећима, где су кључне нова и иновативна решења, и где се стварају сви могући услови укључујући и рад од куће да се то и постигне. Условно речено говоримо о слободним професијама које су у највећој мери повезане са, како социолози говоре, „флексибилизацијом радног процеса”. Такви професионалци често раде на добро плаћеним пројектним задацима, плаћени су добро, али су ангажовани кроз појединачне уговоре и користе све предности рада од куће на добробит и самих организација.

Шта су предности рада од куће?

Једна од предности рада од куће јесте у избегавању некада непријатељског окружења у организацијама. Нажалост, често се организациона култура савремених компанија одликује мање или више отвореним сукобљавањем, што онемогућава било какву пријатну и подстицајну климу за рад. То се може избећи радом у кућној, породичној атмосфери где у принципу владају односи поверења, љубави и поштовања.

...А шта мане?

Са друге стране ни породична „идила” није увек „идилична”. Као што с правом тврди познати социолог Урлих Бек, у глобалном ризичном друштву ризици се селе и у сферу приватности, укључујући и породично окружење, тако да у условима породичне дисхармоније, која је честа у савременим породицама, свакако није могуће одговорно и инспиративно обављати своје радне задатке и поготово бити креативан у томе.

Шта су предности рада у фирми?

Сваки запослени, а посебно они на вишим радним местима треба да негују такозвани социјални капитал. Што више пословних познанстава, па и пријатељстава тиме се и социјални капитал увећава и лакше се напредује у служби. Та обично површна познанства са људима од утицаја значајније су од рођачких или кумовских веза, јер наши рођаци, просто нису у прилици да нам помогну. Али исто тако треба нагласити да су људи део целине само ако деле исте вредности, само тада постоји истинска заједница.

Каква је улога лидера компанија?

Нису све радне организације оптерећене отвореним или прикривеним сукобима. Култура једне организације у великој мери зависи од оснивача и лидера компаније, и ако лидер успе да наметне вредности подстицања, сарадње и тимског рада, онда је свакако рад у просторијама организације нешто што може довести до бољих резултата. „Слободни стрелци” или „вукови самотњаци” могу дати велики допринос раду организације, али су тимови оно што у највећој мери „боји” њен успех.

Зашто рад од куће није пустио корене код нас?

Закон постоји и по том закону рад од куће је признат и постао је правно равноправан са радом у фирми, али у којој мери ће бити уведен зависи и од врсте посла, такође и од схватања руководилаца. Неко ће желети да уштеди на пословном простору и на осталим трошковима, а неко ће желети да му радници буду на послу у одговарајуће радно време. Знам чак за један екстреман пример кад је власник једног приватногуниверзитета из региона увео правило да научни радници, професори факултета, раде од 8 до 16 часова.

Да ли је ономе ко ради у фирми лакше да напредује?

Ту има доста истине. Радно место је и место окупљања запослених. То је образац који преовлађује. Питање је и културне посебности и навика од земље до земље. Код нас се рецимо очекује да запослени свој посао носе и кући, да тамо наставе оно што нису завршили у радној организацији. Слично је и у Јапану где се јавно и приватно преплићу и где не постоји јасна разлика између пословног и приватног живота, док је у англосаксонском свету та линија јасно подвучена, а приватни живот строго одвојен од јавног. Зато је рецимо у фирми „Јаху” иако је информатичка, забрањен рад код куће. Али и поред тога статистика показује да се и у западном свету све више ради од куће.

Постоји ли у Србији традиција рада од куће?

Свакако, јер та традиција у Србији није везана за информатичку револуцију, већ за допунски рад, па и рад на црно. Још седамдесетих је било жена које су за „Народну радиност” код куће склапале луткице у народним ношњама, фарбале шаблоне за везење гоблена, у импровизованим радионицама или код куће склапале машинице за прављење тулумби и још пуно тога. Тада су те послове углавном радиле незапослене жене и оне са средњим или нижим степеном образовања, међутим, почетком деведесетих година ове активности код нас доживљавају експанзију, услед тешке социјално-економске ситуације, па се мења и профил оних који се баве таквим радом. У нашој земљи, као и у земљама у региону, у Бугарској, Македонији, Румунији, током последње деценије овај вид рада постао је један од главних извора финансирања многих породица.

Да ли информатичко доба доноси изолацију и губитак осећаја заједништва?

Оно што бих још желео да нагласим јесу социјалне вештине које се развијају у заједници, а које се дужим одсуствовањем из фирме губе ако човек проводи своје радно време само у кући. Са друге стране више времена у свом дому побољшава и учвршћује породицу, лакше је испратити и обавезе деце, одвести их на утакмицу, балет, плес, карате.

А што се тиче опредељења за рад од куће и против њега, ефикасност треба да буде кључни параметар, ако неко успе да ради код куће боље и успешније, зашто му то не би било омогућено, закључује наш саговорник.

--------------------------------------------------------------------

Код куће продуктивнији за 13 одсто

Истраживање објављено у магазину „Харвард бизнис ривју”, које су спровела два професора економије са Стенфорд универзитета, бавило се питањем: какве све предности има рад од куће у односу на онај у канцеларији?

У истраживању је учествовало 255 запослених једне кинеске путничке агенције, који су подељени у две групе. Током девет месеци, једна група је добила дозволу за рад од куће, док је друга група остала у канцеларији. Професори Николас Блум и Џон Робертс затим су бележили рад једне и друге групе током споменутог временског раздобља. Сви услови били су једнаки: смене су једнако трајале, свака група имала је исте директоре итд.
Радници који су радили од куће, били су за 13 одсто продуктивнији од оних који су радили из канцеларије. Они су били продуктивнији и по минуту од ових других, а истраживачи тврде да је то био резултат веће тишине код куће. Експеримент је био толико успешан да је компанија свим својим радницима понудила рад од куће као опцију.
Али, половина групе која је радила од куће након неког времена се вратила у канцеларију, јер су почели све више да се осећају усамљено, док је 25 одсто оних који су радили из канцеларије, прешло на рад од куће.

--------------------------------------------------------------------
Психологија успеха и кућни рад

Међународна организација рада пре две деценије усвојила је Конвенцију са препорукама о раду у кући. Данас се препорукама баве и психолози који помажу људима да се у свом дому боље снађу.

Неки од савета су следећи: Немојте да доносите храну на сто.Једна од замки рада од куће јесте лак приступ пуној кухињи. Уколико можете, учланите се у теретану како бисте дошли у контакт са другим људима док вежбате. Сваких сат времена (подесите штоперицу уколико је потребно), устаните и протегните се, оперите судове или убаците веш на прање.

А ево и неколико мудрих савета:

„Немојте да почнете да радите са лаптопом на каучу. Тешко ћете се преместити за сто.”
„Моја најбоља тајна је била да се обучем и обујем ципеле сваког јутра. Због ципела се осећам мање лењим.”
„Ноћ пре направим списак ствари које треба да урадим. Паузу правим пошто чекирам неколико ствари на својој листи.”

Шта још карактерише рад од куће: Особа која ради од куће ретко када ће обући нешто друго осим пиџаме. Петина њих кажу да раде голи, 80 одсто упоредо гледа и телевизију, 70 одсто напоредо обавља и кућне послове...