Сукоб стратешких савезника

Израелски премијер Бенјамин Нетанијаху озбиљно је разљутио председника Барака Обаму и демократе прихвативши позив републиканаца да данас пред Конгресом отворено покуша да блокира америчку политику преговарања са Ираном.

Шеф Беле куће одбио је да се састане са Нетанијахуом, а потпредседник Џо Бајден и државни секретар Џон Кери симптоматично су ван Вашингтона, што је нова потврда да су односи два стратешка савезника на најнижем нивоу последњих деценија.

Иако се ова одлука брани протоколом по коме нема сусрета са државницима који су пред изборима – избори у Израелу су 17. марта – сасвим је јасно да је Обама љут што је Нетанијаху прихватио посету која је организована мимо његовог знања.

Председникова администрација и демократе уопште нису били упознати да се ради о позиву председника Представничког дома, републиканца Џона Бонера, који је последњих шест година провео критикујући све што је Обама предлагао. Нетанијаху тако уноси међустраначки раздор у вођењу спољне политике.

Обама је израелског премијера већ упозорио да се не меша у његов сукоб са републиканцима у Конгресу који лобирају за увођење оштријих санкција Техерану, чиме би се блокирао споразум на коме његова администрација интензивно ради и за који се сматра да би био председников највећи спољнополитички успех.

Нетанијаху је, покушавајући да умањи штету, сасвим неуобичајено морао да гласно каже да „поштује” Обаму, али, упркос ранијим апелима америчких демократа, није желео да пропусти прилику да упозори на „запрепашћујуће” и „опасне” преговоре са властима у Техерану које, по оцени израелске деснице, представљају „егзистенцијалну опасност” јеврејској држави.

Раскорак у оценама око Ирана толики је да је Нетанијаху почетком јануара потврдио постојање „дубоког неслагања”, док је Обама овог месеца говорио о „веома стварним разликама”. Јаз се појачава последње две године, а ескалирао је новим рундама америчко-иранских преговора о спорном нуклеарном програму Техерана који би могао да води договору до краја месеца.

Нетанијаху, који је покушавао да придобије Вашингтон за војну акцију против Ирана, сматра да су САД учиниле уступке који ће „Ирану омогућити да запрети опстанку Израела”. Бела кућа процењује међутим да ће споразум, између осталог, и Израел учинити безбеднијим, и онемогућити Иран да произведе атомску бомбу – иако Техеран упорно понавља да само жели нуклеарну енергију за мирнодопске сврхе.

Саветница за националну безбедност Сузан Рајс сматра да је Нетанијахуов притисак „деструктиван” по односе две земље, а долазак лидера десничарског Ликуда у Вашингтон поделио је и разне јеврејске организације у САД: либералне га критикују, конзервативне хвале.

Обама никада није имао много симпатија према израелској десници. Док он на Израел гледа кроз оптику либерализма и прогресивне јеврејске традиције социјалне правде, Нетанијаху Израел посматра искључиво кроз сочива безбедности и моћи.

Још 2004, када је улазио у Сенат, Обама је критиковао израелско подизање Зида на Западној обали. Јула 2008, као председнички кандидат, посетио је Израел и у првом сусрету са Нетанијахуом најавио намеру да посредује између Израелаца и Палестинаца и да отвори преговоре са Ираном.

Како је тадашњи ирански председник Махмуд Ахмадинежад претио да Израел „треба збрисати с мапе света”, десница у Јерусалиму већ тада је почела да сумња у Обаму показујући много више симпатија за његовог противкандидата Џона Мекејна.

Откако су амерички председник и израелски премијер дошли на власт 2009. односи су прво почели да се кваре Нетанијахуовим одбијањем да замрзне градњу јеврејских насеља на палестинским територијама које је окупирао у рату 1967 – што је битна ставка обнове мировних преговора.

У једном истраживању „Џерузалем поста” из 2010. само девет одсто испитаних Израелаца сматрало је да је Обамина администрација произраелска, док је готово половина мислила да је на страни Палестинаца.

Међусобно сумњичење избило је на површину 2012. када су САД отвориле тајне контакте са Ираном преко Омана. Израелци су били бесни што нису били обавештени, а Нетанијаху није престао да критикује прелазни споразум постигнут у Женеви.

Отада се разлике Обаме и Нетанијахуа убрзано увећавају. Док САД и Иран у преговорима смањују јаз да би се склопио споразум којим се спречава разорни рат, Нетанијаху чини све да поткопа не само Обамину позицију већ и других пет земаља које учествују у преговорима.

Нетанијаху Конгрес доводи у позицију да бира између председника Обаме и напора међународне заједнице да се склопи споразум са Ираном, с једне стране, и израелског премијера који је одлучан да такав договор саботира, с друге.

Одбијањем да се састане са Нетанијахуом Обамина администрација шаље сигнал Израелцима да лидер десничарског Ликуда није њен кандидат. „Они то не могу да кажу, они би то демантовали, али да будемо јасни: они би волели да он оде”, изјавио је Арон Дејвид Милер, бивши саветник државних секретара.

Али, оно што је лоше по односе САД и Израела и даље може да буде добро по Нетанијахуа. Милитантност коју је спремио за Конгрес у овом тренутку пред изборе доноси му више гласова него што односи. Док год десница у Израелу говори да је Обама на страни иранских мула а против Израела, Нетанијаху нема за чим да жали.