Sukob strateških saveznika

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu ozbiljno je razljutio predsednika Baraka Obamu i demokrate prihvativši poziv republikanaca da danas pred Kongresom otvoreno pokuša da blokira američku politiku pregovaranja sa Iranom.

Šef Bele kuće odbio je da se sastane sa Netanijahuom, a potpredsednik Džo Bajden i državni sekretar Džon Keri simptomatično su van Vašingtona, što je nova potvrda da su odnosi dva strateška saveznika na najnižem nivou poslednjih decenija.

Iako se ova odluka brani protokolom po kome nema susreta sa državnicima koji su pred izborima – izbori u Izraelu su 17. marta – sasvim je jasno da je Obama ljut što je Netanijahu prihvatio posetu koja je organizovana mimo njegovog znanja.

Predsednikova administracija i demokrate uopšte nisu bili upoznati da se radi o pozivu predsednika Predstavničkog doma, republikanca Džona Bonera, koji je poslednjih šest godina proveo kritikujući sve što je Obama predlagao. Netanijahu tako unosi međustranački razdor u vođenju spoljne politike.

Obama je izraelskog premijera već upozorio da se ne meša u njegov sukob sa republikancima u Kongresu koji lobiraju za uvođenje oštrijih sankcija Teheranu, čime bi se blokirao sporazum na kome njegova administracija intenzivno radi i za koji se smatra da bi bio predsednikov najveći spoljnopolitički uspeh.

Netanijahu je, pokušavajući da umanji štetu, sasvim neuobičajeno morao da glasno kaže da „poštuje” Obamu, ali, uprkos ranijim apelima američkih demokrata, nije želeo da propusti priliku da upozori na „zaprepašćujuće” i „opasne” pregovore sa vlastima u Teheranu koje, po oceni izraelske desnice, predstavljaju „egzistencijalnu opasnost” jevrejskoj državi.

Raskorak u ocenama oko Irana toliki je da je Netanijahu početkom januara potvrdio postojanje „dubokog neslaganja”, dok je Obama ovog meseca govorio o „veoma stvarnim razlikama”. Jaz se pojačava poslednje dve godine, a eskalirao je novim rundama američko-iranskih pregovora o spornom nuklearnom programu Teherana koji bi mogao da vodi dogovoru do kraja meseca.

Netanijahu, koji je pokušavao da pridobije Vašington za vojnu akciju protiv Irana, smatra da su SAD učinile ustupke koji će „Iranu omogućiti da zapreti opstanku Izraela”. Bela kuća procenjuje međutim da će sporazum, između ostalog, i Izrael učiniti bezbednijim, i onemogućiti Iran da proizvede atomsku bombu – iako Teheran uporno ponavlja da samo želi nuklearnu energiju za mirnodopske svrhe.

Savetnica za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs smatra da je Netanijahuov pritisak „destruktivan” po odnose dve zemlje, a dolazak lidera desničarskog Likuda u Vašington podelio je i razne jevrejske organizacije u SAD: liberalne ga kritikuju, konzervativne hvale.

Obama nikada nije imao mnogo simpatija prema izraelskoj desnici. Dok on na Izrael gleda kroz optiku liberalizma i progresivne jevrejske tradicije socijalne pravde, Netanijahu Izrael posmatra isključivo kroz sočiva bezbednosti i moći.

Još 2004, kada je ulazio u Senat, Obama je kritikovao izraelsko podizanje Zida na Zapadnoj obali. Jula 2008, kao predsednički kandidat, posetio je Izrael i u prvom susretu sa Netanijahuom najavio nameru da posreduje između Izraelaca i Palestinaca i da otvori pregovore sa Iranom.

Kako je tadašnji iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad pretio da Izrael „treba zbrisati s mape sveta”, desnica u Jerusalimu već tada je počela da sumnja u Obamu pokazujući mnogo više simpatija za njegovog protivkandidata Džona Mekejna.

Otkako su američki predsednik i izraelski premijer došli na vlast 2009. odnosi su prvo počeli da se kvare Netanijahuovim odbijanjem da zamrzne gradnju jevrejskih naselja na palestinskim teritorijama koje je okupirao u ratu 1967 – što je bitna stavka obnove mirovnih pregovora.

U jednom istraživanju „Džeruzalem posta” iz 2010. samo devet odsto ispitanih Izraelaca smatralo je da je Obamina administracija proizraelska, dok je gotovo polovina mislila da je na strani Palestinaca.

Međusobno sumnjičenje izbilo je na površinu 2012. kada su SAD otvorile tajne kontakte sa Iranom preko Omana. Izraelci su bili besni što nisu bili obavešteni, a Netanijahu nije prestao da kritikuje prelazni sporazum postignut u Ženevi.

Otada se razlike Obame i Netanijahua ubrzano uvećavaju. Dok SAD i Iran u pregovorima smanjuju jaz da bi se sklopio sporazum kojim se sprečava razorni rat, Netanijahu čini sve da potkopa ne samo Obaminu poziciju već i drugih pet zemalja koje učestvuju u pregovorima.

Netanijahu Kongres dovodi u poziciju da bira između predsednika Obame i napora međunarodne zajednice da se sklopi sporazum sa Iranom, s jedne strane, i izraelskog premijera koji je odlučan da takav dogovor sabotira, s druge.

Odbijanjem da se sastane sa Netanijahuom Obamina administracija šalje signal Izraelcima da lider desničarskog Likuda nije njen kandidat. „Oni to ne mogu da kažu, oni bi to demantovali, ali da budemo jasni: oni bi voleli da on ode”, izjavio je Aron Dejvid Miler, bivši savetnik državnih sekretara.

Ali, ono što je loše po odnose SAD i Izraela i dalje može da bude dobro po Netanijahua. Militantnost koju je spremio za Kongres u ovom trenutku pred izbore donosi mu više glasova nego što odnosi. Dok god desnica u Izraelu govori da je Obama na strani iranskih mula a protiv Izraela, Netanijahu nema za čim da žali.