Акцизе на струју на „ниском напону”

Аранжманом с Међународним монетарним фондом, односно Писмом о намерама, наша влада је обећала да ће уз редовно поскупљење струје, први пут увести и акцизе на киловат-сате, како би се, како стоји у образложењу ове одлуке, смањила потрошња електричне енергије. И то већ од априла 2015.

Према ономе што је у Меморандуму економске политике, Србија записала ММФ-у, цена струје би од 1. априла 2015. године требало да буде увећана за 15 одсто. Додатно прилагођавања ће следити и у априлу 2016. по потреби, након процеса реструктурирања и финансијске консолидације ЕПС-а, децидирано стоји у документу који је достављен ММФ-а.

У ово поскупљење од 15 одсто, требало би да буде урачуната и акциза на киловат-сате, док је други део, поскупљење струје, будући да се цена није мењала од августа 2013. године када је струја поскупела за 10,9 одсто за домаћинства, тако да је цена струја код нас најнижа у Европи.

Упућени кажу да од увођења акциза за сада неће бити ништа и да ће само струја морати да поскупи. Колико? За сада нико не излази са проценама. Праве се разне рачунице.

Тренутна просечна цена киловат-сата за домаћинства, без ПДВ, износи 6,148, а за индустрију 5,854 динара. Акцизе на струју имају земље западне Европе, јер је овај вид оптерећења цене електричне енергије предвиђен европским стандардима. Истовремено, земље региона, иако имају предвиђену акцизу на струју, примењују нулту стопу. То практично значи, да овог намета нема.

Да ли ће се Србија солидарисати с регионом или ће увести акцизе на струју сазнаће се ускоро. Вероватно крајем грејне сезоне. Ако се и добије зелено светло за поскупљење, јавност по закону о томе мора да буде обавештена 15 дана раније.

Извесно је, како „Политика” сазнаје, да ЕПС протеклих дана није слао никакав захтев Агенцији за енергетику за корекцију цена, нити је АЕРС давао било какво мишљење о томе. Рачуница показује да би само поскупљење струје, ако се узму у обзир реални трошкови производње ЕПС-а, плус трошкови за враћање кредита, одсумпоравање, смањење емисије штетних гасова, и евентуално да ЕПС и нешто заради, могло да буде и веће од 15 одсто!

Уколико би се, с друге стране, поскупљење обрачунавало само на основу тржишне цене која последњих месеци пада, онда би то поскупљење било нешто мање од наговештених 15 процената.

 Просечан рачун у случају корекције цене за оволики проценат биће већи за око 500 динара, што и не би било тако страшно, да у међувремену није дошло до смањења плата и пензија. Не сме се губити из вида ни чињеница да је гас за грејање последњих месеци поскупљивао пет до шест пута, а да се  кубик од пре два дана продаје по новој цени код „Србијагаса” за 52,4, а свих других дистрибутера 53,2 динара.

На констатацију да је занимљиво да Србија, која има социјалну цену струје, уводи акцизе које се махом уводе на луксузну робу, Србољуб Антић, бивши представник наше земље у ММФ-у, каже, „да је изгледа струја постала луксуз у Србији”.

– Да ли наша влада мора да преузме баш све што јој налаже ММФ па и акцизе на струју? Овај намет имају неке земље Европе, али ако већ хоће да се помогне ЕПС-у, онда треба повећати цену струје, с тим да новац иде у даља улагања ЕПС-а и сигурно снабдевање, градњу нових капацитета, а не у државну касу како би паре трошили други, каже Антић.

Слободан Ружић, бивши саветник министра енергетике, каже, да није чуо да неко уводи акцизе на струју поготово када је цена струје социјална категорија, као што је случај у Србији.

– Откуд с друге страна да се влада и ММФ мешају у цену струју, кад министри стално понављају да они с тим немају ништа, већ да цену киловат-сата одређује независна Агенција, пита Ружић.

И док из разноразних удружења и асоцијација за заштиту потрошача апелују на владу да не подиже цену струје, јер је буџет грађана већ истањен, из НБС поручују да су корекцију цене струје већ укључили у своје пројекције. Рачуна се да ће поскупљење од 15 одсто имати директан утицај на поскупљење осталих производа у просеку за 1,08 одсто.

-----------------------------------------------------------

Могуће нове акцизе на гориво

Најаве, да би влада могла поново да повећа и акцизе на гориво, иако тога нема у Меморандуму с ММФ-ом, у Удружењу нафтних компанија Србије кажу, да ће то бити лоше и по њих и по потрошаче.

Акцизе у цени горива већ прелазе 55 и 60 одсто, по чему је наша земља у самом врху по овим државним захватањима.

– Није добро да се повећање акциза посматра независно од свих других трошкова које компаније имају, а које се одражавају на малопродајну цену. Од краја прошле и почетка ове године већ је дошло до нових намета што због акциза на течни нафтни гас, што због обавезних робних резерви. Предстоји још увођење намета за мешање биодизела у гориву, накнада за маркирање, што већ довољно оптерећује цену литра горива.

Све ове намете већина земаља региона и ЕУ нема, тако да држава мора свеобухватно да посматра ново повећање акциза, јер промет може толико да падне да јој се све врати као бумеранг кроз мањи прилив пара у буџет, закључује Томислав Мићовић, секретар Удружења.