Сунце пироман

Серија великих пљускова би можда донела спас. Али, то је тешко чекати и дочекати. У Србији горе и небо и земља, а посебно шуме. Бадава клетве против сунца – пиромана. Шта је уопште човек, то надмено биће на врху еволуције у борби против тешке нарави природе и опасних стихија? Зрнце песка у пустињи!

Жега нас је изненадила у јулу, таман као и снег у јануару! Шта да се ради, аман, браћо Срби? Гори Стара планина, а против огња се прво кренуло трнокопима, кантама, брентачама и ашовима. Јесте, то је ватрогасни прибор, али за гашење пламена у авлијама, њивама, шикарама и тршчарама.

Кад је ђаво потпалио четинаре и стене, па угрозио насеља – е тад је неко разумео да се пожар шири. Чак је дунуо и јак ветар, таман кад му време није: откуд кошава у паклу, то ни исти ђаво не зна! Црвени петао је наставио да лети према небу. А онда су на место катастрофе изашли војска и полиција.

Стигао је и министар Шутановац. Ресор – одбрана. Лепо је видети тако важно лице с огњем у позадини. Епски призор! Војни челник није могао да понуди ништа више осим живе силе. И неколико хеликоптера који могу да понесу симболичне количине водице. "Само да зачури", како рече један радознали дедица, који је посматрао то фајтање.

Министар је лепо казао: немамо технику, а сад видимо да морамо да набавимо неке ствари. Тако се некако изразио, колико се сећам његове утешне реплике на осиони дивљи пламен.

Други министар силе, Драган Јочић је запретио жандармеријом ако се пожар "отме контроли". Као да је исти, то јест пожар уопште под њом и био. 

Видело се да Србија нема прави одговор на велике катастрофе. Нема стратегију за ванредне ситуације. Нема ни добру тактику, кад се већ говори о гашењу.. Гори планина, а не само шума. Посао се не може завршити без "вертикалног маневра", што ће рећи напада капиталним количинама воде из ваздуха.

Пре десетак година имали смо чувене "канадере", који су били прилично добри у групама од три-четири. А онда их је наводно неко од главешина продао у бесцење комшијама који су били запаљивији од нас. И зато смо поново молили да нас Русија спасе, овај пут својим "иљушином-76". Спасиба, браћо, мада је тешко дочекати баћушке кад се гора жари под командом врелог ветра.

Ваља се бојати шунд политичког маркетинга кад се све заврши: да неки залудни министар не дође и обећа Пироћанцима како ће лично засадити свако изгорело дрво. Уместо да се за полицију или војску набаве летилице које могу да посипају воду на огањ. Другачије не иде, макар такви ваздухоплови 11 месеци лежали бадава, камо среће. Ако им је то скупо – онда ће да гори много скупље.

Понекад се чини да нам фале неке лекције из ОНО и ДСЗ. Као на пример чувена смешна глупост, која је ушла у анегдоту: "Вјежба ’Ништа нас не смије изненадити’ одлаже се због кише!"

Министра Шутановца је изненадило што се мештани насељени око епицентра ватре, не претржу да помогну у гашењу.