Недоумице о раду суда у Стразбуру

Начин рада и пракса Европског суда за људска права у Стразбуру непознаница је за већину носилаца правосудних функција у Србији. Министар правде Никола Селаковић оценио је на Другом регионалном форуму о владавини права за југоисточну Европу да је недовољно познавање Европске конвенције о људским правима један од узрока „превеликог броја” представки суду у Стразбуру против Србије и других држава региона.

Он је подсетио да су општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори, уколико су у складу с Уставом, саставни део правног поретка Републике Србије, али да се то веома ретко директно примењује пред домаћим судовима.

– Јасно је да у правном поретку Србије Европска конвенција има надзаконску правну снагу и да се у хијерархији правних аката налази непосредно испод Устава. Упркос оваквим уставним одредбама, није тајна да се примери непосредне примене Европске конвенције изузетно ретко могу наћи у пракси домаћих судова – рекао је Селаковић.

Узрок тог проблема највише лежи у језичкој баријери и слабом познавању информационих технологија, који су годинама отежавали приступ одлукама Европског суда за људска права. Зато омогућавање приступа бази преведених одлука Европског суда представља огроман корак, рекао је Селаковић.

Констатујући да је претходних неколико година Правосудна академија у Београду повремено организовала обуке на којима су судије и јавни тужиоци стицали основна знања о садржини и примени Европске конвенције, министар је оценио да те обуке не само што нису могле да обухвате све носиоце правосудних функција, већ нису могле ни да буду довољне за превазилажење тог проблема.

– Правосудна академија, због њених капацитета, почела је да спроводи обуке које нису биле довољно опсежне, али за нашу унутрашњу употребу један од циљева је да се ојача та институција, која је ни из чега почела да прави нешто – рекао је он.

Седиште Европског суда за људска права (Википедија)

На Форуму је изнет податак да је Србија једна од седам земаља с највећим бројем представки суду у Стразбуру, уз Словенију, Италију, Румунију, Русију, Украјину и Велику Британију.

Од 2004. до краја 2014. Европски суд за људска права изрекао је 115 пресуда у односу на Србију, од којих је 59 било везано за право на правично суђење. Повреде тог права утврђене су у 55 случајева, углавном у вези с дужином поступка и одсуством извршења пресуде.

Од свих донетих пресуда у Суду за људска права у Стразбуру, само 11 је донето у корист државе. Највећа појединачна одштета коју су грађани Србије добили тужећи државу износи 15.000 евра. На основу донетих пресуда Србији је до сада наложено да исплати више од два милиона евра на име нематеријалне штете и трошкова поступака. Уколико би се бавио искључиво досад приспелим притужбама из Србије, овај суд би имао посла за наредних седам година. Иако је Србија међу земљама са највећим бројем тужби, овај суд у старту одбацује велики број приспелих предмета, који нису допуштени по разним основама. У великом броју предмета реч је о повреди права на правично суђење.

Многи правници су склони да закључе да је затрпавање Стразбура тужбама резултат лошег рада домаћег правосуђа. Ипак, када би део одштете коју плаћа држава на неки начин утицао и на тужиоце и судије који су лоше водили поступке, оваквих тужби било би знатно мање.