Свеж евро из ковнице

Први пут од избијања глобалне финансијске кризе 2008. године, Европска централна банка покренула је јуче своју ковницу новца не би ли поплавом јефтине валуте подстакла инвеститоре да улажу у опоравак анемичне привреде еврозоне.

Одлука ЕЦБ-а да од сада до септембра 2016. године, наведеним поводом, сваког месеца улаже 60 милијарди нових евра у куповину државних обвезница чланица еврозоне (за сада не и Грчке) изнуђена је чињеницом да све претходне мере банке из Франкфурта нису уродиле плодом. Уверен да ће привреда еврозоне остварити знатан раст (без навођења разлога за тај оптимизам), Марио Драги, председник ЕЦБ-а, на седници управног одбора те европске институције одржаној на Кипру, објавио је како ће доштампавање евра покренути инфлацију и оживети инвестициони циклус у еврозони.

Тим поводом је ЕЦБ јуче кренуо да емитује „електронску готовину” и тим виртуелним еврима прво купује немачки, италијански, белгијски и француски дуг уобличен у државне обвезнице овог квартета, пренела је агенција Блумберг. Старт такозваног квантитативног лабављења ЕЦБ-а изазвао је јуче драматичан пад вредности евра на глобалним финансијским тржиштима. У односу на амерички долар, валута еврозоне срозала се на најнижи курс од септембра 2003. године (1,0822). Уз евро, вредност су изгубиле и акције европских компанија, док је вредност премије на ризик (очекиване зараде) од поседовања обвезница појединих чланица еврозоне непријатно склизнула.

Сумња међународних инвеститора у исплативост посткризних улагања у еврозону старијег је датума. Политички несложна, економски подељена на снажније северно и проблематично југоисточно крило, начета упорним проблемом рекордне незапослености, еврозона је глобалним финансијерима годинама мање профитно атрактивна од Азије, чак и Африке.

У међувремену, два неповезана, али готово истовремена и кошмарна догађаја у Грчкој и Корушкој (Аустрија) озбиљним инвеститорима отварају ових дана нове дилеме да ли да учествују у купопродаји дугова монетарне уније чији је профил све више неизвестан.

На ивици да остане без готовине и пропусти да намири повериоце колико 13. марта, званична Атина послала је крајем прошле седмице план реформи Бриселу, од кога зависи исплата кључне транше међународног кредита помоћи Грчкој.

Једна од предложених мера у том пакету јесте предлог министра финансија Јаниса Варуфакиса да туристи опремљени аудио и визуелним средствима надзиру евентуалне случајеве прикривања пореза у зонама популарним за одмор, при чему би за ту услугу Атини били плаћени по сату у периоду од највише два месеца!

У драматичном тренутку и на ивици банкрота, шта Атина очекује као одговор ЕУ на овакав предлог, коме су се, по приспећу у седишту ЕУ, бриселске бирократе смејале на сав глас, пренео је лондонски „Фајненшел тајмс” На страну очекивања Атине, шта о таквој „фамилији” треба да мисле они од којих ЕЦБ очекује да сада похрле са улагањима у еврозону?

Готово истовремено са донкихотским предлогом Атине о туристима „пореским жбирима”, у срцу еврозоне, у Аустрији, америчка кредитна агенција Мудиз драстично је оборила кредитни рејтинг аустријске пограничне покрајине Корушке (550.000 становника) са А2 на Баа3, са даљим негативним прогнозама. Главни разлог за обарање рејтинга Корушке јесте чињеница да је та покрајина гарант на 10,2 милијарде дужничких обавезе банке Хета асет резолушн, при чему је годишњи приход те области тек 2,3 милијарде евра. Међународна ревизија утврдила је наиме, почетком месеца, да Хета има финансијски мањак од око 7,6 милијарди евра (познаваоци тврде да износи око 16 милијарди евра), на шта је званични Беч објавио да ускраћује даљу подршку наследници угашене Хипо Алпе Адрија банке!

Шокирани међународни инвеститори затим су сазнали да ММФ сматра да три водеће аустријске банке Рајфајзен, Ерсте и Фолксбак стоје на климавим ногама.

Уочи предстојеће лавине јевтиних евра, озбиљне финансијере у Европи море бројне дилеме. На пример: када ће ЕЦБ почети да купује државне обвезнице Аустрије? Колико има још урушених банака у еврозони чије дугове гарантују покрајине и региони чија су примања мања од још евентуално непријављених дугова локално регистрованих финансијских институција.Да не говоримо шта ће бити ако Брисел одбије најновији реформски план Грчке, па Атина објави банкрот и спроведе референдум о међународном антикризном програму. Чије ће тек онда банке остати празних руку?

Чак и да продају државне обвезнице еврозоне приљежном ЕЦБ-у, инвеститори ће добро размислити пре него опет уложе свој новац на тако расклиматаном терену.