„Мама мија” уз мамин бећар паприкаш

Дилему младе девојке Софи, која пред удају жели да открије ко је од тројице потенцијалних кандидата њен отац, покушаће да открије и публика у петак увече, 27. марта на сцени Позоришта на Теразијама. Тада ће премијерно бити изведен мјузикл „Мама мија” чија прича се дешава на једном грчком острву, где је мама Дона пре много година, некако, у исто време била са три мушкарца… Музику и стихове урадили су Бени Андерсон и Бјерн Улвеус, текст Кетрин Џонсон, а режију Југ Радивојевић.

Мјузикл који обухвата хитовe шведске групе „Аба” је реализован захваљујући копродукцији са словеначким партнером, компанијом „Проспот” д. о. о, коју заступа Јуриј Франко. У ауторском тиму су и Мојца Хорват, кореограф, Александар Денић, сценограф, Бојана Никитовић, костимограф, музичке аранжмане урадио је Милaн Недељковић, а диригент је Весна Шоуц.

Лик Софи равноправно деле Милена Живановић и Ива Стефановић, њену мајку Дону тумачи Јелена Јовичић, а потенцијалне очеве Сема, Била и Харија: Слободан Стефановић, Владан Савић и Драган Вујић Вујке. У подели су и Жарко Степанов, Душица Новаковић, Ивана Кнежевић, Бојана Рачић и други.

– Мјузикл „Мама мија” се играо у 40 земаља, а после четири године трагања за ауторским правима, напокон смо и ми добили шансу да га поставимо на сцени, захваљујући Јурију Франку. Реч је о посебној врсти џубокс мјузикла који је заснован на музици одређене групе или певача, у овом случају групе „Аба” – каже Слободан Стефановић, првак Позоришта на Теразијама коме је поверен лик Сема, једног од могућих Софиних очева.

– Можда ми је улога оца младе Софи, која има 21 годину, дошла рано с обзиром да имам 37 година. Ипак, то је глумачки изазов. Покушавам да у себи пронађем очинску зрелост. Наша представа ће се разликовати од светских верзија у томе што смо избегли замку лаке романтичне комедије са „Абиним” песмама. Ми правимо озбиљнији драмски заплет, са љубавним причама. Нашу представу могли бисмо најавити и као мелодрамски мјузикл – додаје наш саговорник.

На питање ко је Софин отац, Слободан Стефановић одговара:

– Не зна се! Дона је била са тројицом мушкараца једног давног лета, и сви чекају да сазнају ко је отац младе Софи. Не би било ни добро унапред да откријемо. „Ако Софи то није битно, па и мени је дивно да будем један од њена три оца” – цитира свог Сема Стефановић.

Стефановић је гледао више верзија мјузикла „Мама мија”, поред осталих и на Бродвеју, али и у Аргентини.

– У питању су лиценцирани комади који подразумевају да пренесеш апсолутно све: кореографију, костиме, мизансцен, редитељска решења. За разлику од њих ми изводимо текст и музику за коју смо откупили права, све остало је наш ауторски рад: режија, костими, сценографија, кореографија, глума. Наш посао је негде тежи јер морамо да осмислимо сваку сцену, радњу, поступак, али је и лепши јер нисмо под притиском да морамо нешто да урадимо онако како је неко други зацртао – објашњава наш саговорник.

Тако ће Стефановић лепези комплексних сценских јунака Церемонијал мајстора у мјузиклу „Кабареа”, Леа Блума у „Продуцентима”, Манулаћа у „Зони Замфировој”, Џејсона у „Грку Зорби”, додати и лик Сема.

– Сема прате буре осећања, емоција и не можете да их прођете тек тако, да све буде лака, питка прича. Трудим се да донесем истину и осећања на сцену. Ако хоћете да слушате музику групе „Аба”, ви у сваком тренутку можете да укључите плејер. Међутим, ми ћемо се потрудити да понудимо публици комплетну причу – каже Стефановић.

– Сем је живео у погрешном браку 21 годину и све време је желео да се врати на то грчко острво. Када живите толико година са погрешном особом, и када вас за њу везују само деца, онда се кроз машту враћате у прошлост која је била лепа. Е, то се десило и Сему. Када се вратио на острво добивши позив да присуствује венчању своје несуђене или суђене ћерке Софи, Сему се враћају осећања и схвата да је волео Дону свих тих година – открива наш саговорник.

Статус првака Позоришта на Теразијама Слободан Стефановић добио је прилично рано за једног глумца, са свега 34 године. После рада са бродвејским редитељем Четом Вокером у мјузиклу „Кабаре”, добио је позив да се усавршава у Америци, у најстаријој школи за мјузикле „Џејкобс пилоу” где иначе ради Чет Вокер. Током усавршавања уследила је понуда за стипендију за АМДА, најпрестижнију школу мјузикла у Њујорку. Нажалост, Стефановић је није искористио. Ево и зашто:

– Боравећи у Америци схватио сам да сам ужасно носталгичан. Да не припадам тамо, јер то није мој народ, да не могу без породице, маминог бећар паприкаша, без Калемегдана, Аде Циганлије… Једва сам чекао да се вратим у Србију. И не жалим. Поставио сам себи циљ да постигнем максимум у мјузиклу. Најгоре је када се уљуљкате. Јако би ми било жао да не могу да искористим све своје таленте. Мјузикл је деликатан жанр јер морате да размишљате о сваком елементу, па чак, рецимо и о временским приликама у Београду, јер ако је температура испод нуле, теже је сачувати глас за високе тонове у представама. Уз то, глумац у мјузиклу има и век трајања, будући да са годинама тело не прихвата неке кораке које треба да одиграте, а и певачки распон се смањује. Зато сада уживам у свом послу и живим свој дечачки сан.

Б. Г. Требјешанин