„Mama mija” uz mamin bećar paprikaš

Dilemu mlade devojke Sofi, koja pred udaju želi da otkrije ko je od trojice potencijalnih kandidata njen otac, pokušaće da otkrije i publika u petak uveče, 27. marta na sceni Pozorišta na Terazijama. Tada će premijerno biti izveden mjuzikl „Mama mija” čija priča se dešava na jednom grčkom ostrvu, gde je mama Dona pre mnogo godina, nekako, u isto vreme bila sa tri muškarca… Muziku i stihove uradili su Beni Anderson i Bjern Ulveus, tekst Ketrin Džonson, a režiju Jug Radivojević.

Mjuzikl koji obuhvata hitove švedske grupe „Aba” je realizovan zahvaljujući koprodukciji sa slovenačkim partnerom, kompanijom „Prospot” d. o. o, koju zastupa Jurij Franko. U autorskom timu su i Mojca Horvat, koreograf, Aleksandar Denić, scenograf, Bojana Nikitović, kostimograf, muzičke aranžmane uradio je Milan Nedeljković, a dirigent je Vesna Šouc.

Lik Sofi ravnopravno dele Milena Živanović i Iva Stefanović, njenu majku Donu tumači Jelena Jovičić, a potencijalne očeve Sema, Bila i Harija: Slobodan Stefanović, Vladan Savić i Dragan Vujić Vujke. U podeli su i Žarko Stepanov, Dušica Novaković, Ivana Knežević, Bojana Račić i drugi.

– Mjuzikl „Mama mija” se igrao u 40 zemalja, a posle četiri godine traganja za autorskim pravima, napokon smo i mi dobili šansu da ga postavimo na sceni, zahvaljujući Juriju Franku. Reč je o posebnoj vrsti džuboks mjuzikla koji je zasnovan na muzici određene grupe ili pevača, u ovom slučaju grupe „Aba” – kaže Slobodan Stefanović, prvak Pozorišta na Terazijama kome je poveren lik Sema, jednog od mogućih Sofinih očeva.

– Možda mi je uloga oca mlade Sofi, koja ima 21 godinu, došla rano s obzirom da imam 37 godina. Ipak, to je glumački izazov. Pokušavam da u sebi pronađem očinsku zrelost. Naša predstava će se razlikovati od svetskih verzija u tome što smo izbegli zamku lake romantične komedije sa „Abinim” pesmama. Mi pravimo ozbiljniji dramski zaplet, sa ljubavnim pričama. Našu predstavu mogli bismo najaviti i kao melodramski mjuzikl – dodaje naš sagovornik.

Na pitanje ko je Sofin otac, Slobodan Stefanović odgovara:

– Ne zna se! Dona je bila sa trojicom muškaraca jednog davnog leta, i svi čekaju da saznaju ko je otac mlade Sofi. Ne bi bilo ni dobro unapred da otkrijemo. „Ako Sofi to nije bitno, pa i meni je divno da budem jedan od njena tri oca” – citira svog Sema Stefanović.

Stefanović je gledao više verzija mjuzikla „Mama mija”, pored ostalih i na Brodveju, ali i u Argentini.

– U pitanju su licencirani komadi koji podrazumevaju da preneseš apsolutno sve: koreografiju, kostime, mizanscen, rediteljska rešenja. Za razliku od njih mi izvodimo tekst i muziku za koju smo otkupili prava, sve ostalo je naš autorski rad: režija, kostimi, scenografija, koreografija, gluma. Naš posao je negde teži jer moramo da osmislimo svaku scenu, radnju, postupak, ali je i lepši jer nismo pod pritiskom da moramo nešto da uradimo onako kako je neko drugi zacrtao – objašnjava naš sagovornik.

Tako će Stefanović lepezi kompleksnih scenskih junaka Ceremonijal majstora u mjuziklu „Kabarea”, Lea Bluma u „Producentima”, Manulaća u „Zoni Zamfirovoj”, Džejsona u „Grku Zorbi”, dodati i lik Sema.

– Sema prate bure osećanja, emocija i ne možete da ih prođete tek tako, da sve bude laka, pitka priča. Trudim se da donesem istinu i osećanja na scenu. Ako hoćete da slušate muziku grupe „Aba”, vi u svakom trenutku možete da uključite plejer. Međutim, mi ćemo se potruditi da ponudimo publici kompletnu priču – kaže Stefanović.

– Sem je živeo u pogrešnom braku 21 godinu i sve vreme je želeo da se vrati na to grčko ostrvo. Kada živite toliko godina sa pogrešnom osobom, i kada vas za nju vezuju samo deca, onda se kroz maštu vraćate u prošlost koja je bila lepa. E, to se desilo i Semu. Kada se vratio na ostrvo dobivši poziv da prisustvuje venčanju svoje nesuđene ili suđene ćerke Sofi, Semu se vraćaju osećanja i shvata da je voleo Donu svih tih godina – otkriva naš sagovornik.

Status prvaka Pozorišta na Terazijama Slobodan Stefanović dobio je prilično rano za jednog glumca, sa svega 34 godine. Posle rada sa brodvejskim rediteljem Četom Vokerom u mjuziklu „Kabare”, dobio je poziv da se usavršava u Americi, u najstarijoj školi za mjuzikle „Džejkobs pilou” gde inače radi Čet Voker. Tokom usavršavanja usledila je ponuda za stipendiju za AMDA, najprestižniju školu mjuzikla u Njujorku. Nažalost, Stefanović je nije iskoristio. Evo i zašto:

– Boraveći u Americi shvatio sam da sam užasno nostalgičan. Da ne pripadam tamo, jer to nije moj narod, da ne mogu bez porodice, maminog bećar paprikaša, bez Kalemegdana, Ade Ciganlije… Jedva sam čekao da se vratim u Srbiju. I ne žalim. Postavio sam sebi cilj da postignem maksimum u mjuziklu. Najgore je kada se uljuljkate. Jako bi mi bilo žao da ne mogu da iskoristim sve svoje talente. Mjuzikl je delikatan žanr jer morate da razmišljate o svakom elementu, pa čak, recimo i o vremenskim prilikama u Beogradu, jer ako je temperatura ispod nule, teže je sačuvati glas za visoke tonove u predstavama. Uz to, glumac u mjuziklu ima i vek trajanja, budući da sa godinama telo ne prihvata neke korake koje treba da odigrate, a i pevački raspon se smanjuje. Zato sada uživam u svom poslu i živim svoj dečački san.

B. G. Trebješanin