Јак долар повећао јавни дуг

Јавни дуг Србије 10. марта износио је 24,2 милијарде евра и за милијарду евра је већи него на крају јануара ове године, објавила је Управа за јавни дуг. На крају јануара јавни дуг био је 23,2 милијарде евра, што је 72,3 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Тим поводом огласило се Министарство финансија, односно Управа за јавни дуг.

„Раст јавног дуга у периоду јануар 2015. године – 10. март 2015. од милијарду евра, условљен је највећим делом због раста вредности америчког долара у односу на евро”, наглашава у свом саопштењу Управа за јавни дуг.

Поред тога, из ове службе Министарства финансија додају да ће се до краја марта 2015. године јавни дуг смањити због отплате дуга од преко 15 милијарди динара по основу хартија од вредности до две године које доспевају на домаћем тржишту. За финансирање отплате овог издатка држава се задужила крајем фебруара 2015. године.
Поред тога, саопштавају из Управе за јавни дуг, по другим основама дуг државе до краја марта 2015. године смањиће се за 75 милиона евра због отплате дугова страним мултилатералним и билатералним кредиторима по основу спољног јавног дуга.

У управи кажу да је Србија високо ликвидна, тако да су операције са јавним дугом на домаћем тржишту усмерене на обезбеђивање средстава за финансирање доспећа хартија од вредности и смањивање динарског дуга до две године. Тако се јавни дуг током текуће године неће повећавати на домаћем финансијском тржишту.

На крају, из Управе за јавни дуг напомињу да ће на раст стања јавног дуга највише утицати промена вредности америчког долара у односу на евро.

Око 78 одсто јавног дуга Србије је у девизама. Од тога је 41,7 процената у еврима, а 31,5 у доларима.

У постигнутом трогодишњем аранжману са ММФ, Србија се, практично, обавезала да ће предузети све како би благовремено измиривала своје обавезе према страним повериоцима. И поред тога, како је указао Стојан Стаменковић, координатор истраживачког пројекта часописа „Макроекономске анализе и трендови” Економског института, „без обзира на ефекат мера штедње, ниво јавног дуга ће остати опасно висок”. Другим речима, Србија ће и на крају 2018. још бити високо задужена земља и ако буде испунила све оно на шта се обавезала у овом споразуму са ММФ.

Стаменковић напомиње да спровођење споразума неће бити лако, да ће га пратити ризици у погледу испуњавања појединих критеријума, али поштовање договореног води ка смањивању удела спољног дуга у бруто домаћем производу, чије је део и задуженост државе. Према подацима НБС, на крају децембра 2014. укупан спољни дуг Србије, односно обавезе јавног и приватног сектора према страним повериоцима, био је тежак 26 милијарди евра.

На почетку спровођења програма предвиђа се пораст, а затим смањивање односа спољног дуга и БДП-у са 83,8 одсто у 2014. години, преко 88,2 процента у 2015, на 87,1 одсто у 2016. и 84 одсто у у 2017. години. До 2020. године удео спољног дуга у БДП-у свео би се на 67,4 одсто. Подсећања ради, Законом о јавном дугу Србија се обавезала да државни дуг неће премашити 45 одсто вредности бруто домаћег производа.