Застава златне младости

Пре неки дан из Ирана у Србију вратила се репрезентација наше земље која је на Олимпијади из физике побрала ловорике. У Исфахану екипа младих физичара освојила је екипно Велику похвалу, а Ђорђе Радичевић, ученик Гимназије "Светозар Марковић" у Нишу, титулу олимпијског победника и златну медаљу. У екипи су, поред Ђорђа, још били и Милана Милошевић и Никола Оташевић, ученици Математичке гимназије у Београду, Владан Павловић, из Гимназије "Девети мај" у Нишу, и Страхиња Јанковић, ученик Гимназије у Крушевцу.
У великој конкуренцији млади физичари из Србије још једном доказали су велико знање и таленат и успели да достојно репрезентују своју земљу. Слетели су на аеродром "Никола Тесла" у Београду, после вишечасовног путовања, а дочекали су их само њихови родитељи и професори из школа. Српска "петорка" из физике испуњена радошћу успехом, раздрагана златном медаљом свог члана Ђорђа Радичевића и похвалом за екипу, развила је заставу Србије. Заставу државе за коју се борила и такмичила.

Јер, изборили су признања. За себе и "малу" Србију.

За ове изузетне младе људе и вансеријске таленте на пољу природних наука није ништа ново да их дочекају само родбина и професори из школа. Небројено пута одлазили су на велика светска такмичења и они, физичари, али и други њихови вршњаци – математичари, хемичари, биолози... Враћали се са медаљама и признањима, похвалама и наградама да би се о њиховим успесима тек касније говорило.

Однос према најталентованијој српској деци у Србији дефинитивно није какав би требало да буде. По повратку из Ирана талентовани и "златни" физичари отворили су душу. Испричали су да су током припрема, из свог џепа, куповали збирке задатака и приручнике, имали малу помоћ и били препуштени себи и својим школама, али ипак отишли су спремни. У Ирану су видели како се то ради са талентованом децом у другим земљама. Такмичаре, младе физичаре, на Олимпијади пратиле су екипе искусних и старијих универзитетских професора и научника. Све екипе биле су једнообразно обучене, свака је имала задуженог за пропаганду, који је делио пропагандни материјал државе из које долазе. Наши, српски таленти, ни проспект о Србији нису имали. За успомену су вршњацима из других земаља поклањали кованице српског динара и покоју ведуту старог Ниша, које су Владан и Ђорђе добили пред пут!?!

Ти њихови вршњаци, међутим, највише су се трудили да се друже баш са "колегама" из Србије.