Медијска слика са сметњом на везама

Савет за борбу против корупције представио је јуче скупштинском Одбору за културу и информисање Извештај о власничкој структури и контроли медија у коме се, између осталог, констатује да и даље постоји велика нетранспарентност у власништву медија, али и „присуство аутоцензуре свугде”. Ресорни министар Иван Тасовац подсетио је да су прошлог лета донети медијски закони који ће много тога поправити и истакао да ће њихова имплементација бити приоритет.

Потпредседник Савета за борбу против корупције Мирослав Милићевић истакао је да је извештај писан од априла до 15. децембра прошле године, да он није наручен, нити је „плаћен од било кога, како су писали поједини медији, он представља наш рад који смо сами финансирали”.

Милићевић је рекао је да је анализирано 50 медија, а утврђено је да је у 23 потпуно транспарентно власништво. Према његовим речима, медијски систем се суочава са пет најзначајнијих проблема, међу којима су нетранспарентност власништва и финансирања, економски утицај кроз буџет, приватизација и неизвестан статус јавног сервиса, цензура и аутоцензура и таблоидизација”. Он је истакао: „Политичари у Србији имају утицај на медије, а аутоцензура постоји свугде. Што су власници медија ближи политичарима, то су веће могућности за одлагање пореског дуга и то се користи за утицај. Што се тиче РТС-а, откако је укинута претплата, РТС зависи од политичара, јер они контролишу државни буџет.” Поменуо је и проблем власништва у „Политици”, „Новостима” и новосадском „Дневнику”, подсетивши да је садашњи премијер, док је био први потпредседник владе обећао решење питања власништва у „Политици”, али „то се још не зна”.

Милићевић је казао да од сета медијских закона очекује да додатно уреде медијску сцену, истакавши да је „неопходна јака политичка воља да би се ситуација значајно поправила”. Иван Тасовац, министар за културу и информисање, рекао је да је у извештају нетачно наведено да нови Закон о информисању прописује обавезу медија да се упишу у регистар власничке структуре и нагласио: „Упис у регистар је добровољан, али нико ко није уписан у регистар не може да аплицира за државна средства ни на једном конкурсу.” Тасовац је, такође, оценио да је јучерашња седница одбора показатељ колико се „Србија променила од 2011. године, када је објављен претходни извештај савета, јер је сада расправа о стању у медијима много отворенија.”

У дебати је Зоран Живковић (НС) рекао да је укупна медијска слика, уз пар изузетака, хаос и брлог, а у стварању такве слике учествују и политичари. Према његовим речима, политичари дају легитимитет нечему што се назива медијем, а у ствари је нешто што се може назвати речју која почиње на „ђ”. Према Живковићевим речима, када би политичари хтели да се договоре да не говоре за такве медије, „то би био велики корак напред.”

Владимир Ђукановић (СНС), који је учествовао у првом делу седнице, за „Политику” је рекао да је извештај добар опис мрачног периода у коме је владао ДС, а у коме су медији зависили од појединих предузећа или тајкуна који су плаћали рекламе и који су укидањем реклама могли да униште неки медиј. На тај начин су управљали свима. Он је додао да се власници медија морају знати: „Савет је први пут сада могао да представи свој извештај на скупштинском одбору, то је раније било немогуће и то много говори.”

И јуче је помињано укидање „Утиска недеље”, ауторке Оље Бећковић на ТВ Б 92, како је рекао Владимир Павићевић (НС) као пример цензуре. Напредњаци су још једном одбацили такве тврдње, понављајући да је то одлука власника телевизије.