Десетерци и на француском

Ваљево – Када жели да укаже на значај оног што годинама ради – препев најлепших и најзначајнијих српских епских песама на француски језик, Биљана Јаневска, пензионисана професорка романистике из Ваљева, цитира Гетеа и Вука Караџића. Први је гласно и са усхићењем говорио: „Срби што имају епику то нема ниједан народ на свету”. Вук саветнички и брижно: „Преводите на друге језике, ако не будете то радили остаћете закопани у земљи и мислиће о вама да сте лопови, хајдуци и разбојници”. Професорка Јаневска је то добро разумела и пуних 40 година ради посао којим би требало да се баве запослени у институцијама, установама културе или издавачким кућама.

Препевала је и превела двадесет књига епске и лирске поезије, као и друга значајна дела наше народне књижевности од анонимних средњовековних песника до Његошевог „Горског вијенца”. С обзиром да књиге штампа уз помоћ пријатеља и сопственим средствима, објављено је десетак док исто толики број чека на дародавце. Још давне 1974. године штампала је прву књигу препева песама из Косовског циклуса које је прикупио Вук Караџић на француски језик. Нешто слично до тада нико није урадио. Охрабрена, наставила је своју мисију препевом и објављивањем циклуса песама о Марку Краљевићу, женидбама краљева и кнезова српских, препевала је у десетерцу Његошев „Горски вијенац”, еп „Смрт Смаил-аге Ченгића”, Душанов законик, „Хасанагиницу”, песме из Хајдучког и ускочког циклуса. За коричење је остало још десет препеваних и преведених књига, тј. око 2.000 страница драгоценог штива.

– Још одмалена сам имала визију за ово што радим. То потиче из дубине памћења, сећања на мајку која је знала и често говорила многе епске песме, као и цео „Горски вијенац”. Када су ми се још неке додатне коцкице са факултета и из живота сложиле, одшкринула су се врата кроз која је кренула дуга колона витезова, јунака, племића, господе и мудраца из једног тако малог народа. Сви препеви су у десетерцу, што је велика језичка мајсторија, и све сам „зачинила” старофранцуским језиком који је одговарао старосрпском. Остала сам доследна и у томе да у свакој књизи наспрам француског стоји на српском препевани стих или песма како би се напросто огледали једно у другом. Ако ме питате због чега ово радим, одмах да кажем да је француски светски језик а наше епске песме су благо о ком свет јако мало зна.

Да ово што ради Биљана Јаневска има смисла, потврдили су многи угледни људи из света културе. Лилијан Вутерс, позната песникиња из Брисела, након што је прочитала књигу „Косовски циклус”, поручила је нашој саговорници да дугује извињење за бомбардовање Србије 1999. године. Милица Домазет, професорка француског језика на Сорбони, није скривала одушевљење и поштовање према ономе што ради Јаневска, а Веран Станојевић, шеф катедре за француски језик на Филолошком факултету у Београду који је докторирао на Сорбони, урадио је рецензију за две књиге.

И поред изузетне животне и радне енергије коју има, иако је зашла у девету деценију живота, професорка Јаневска је убеђена да је оно што ради и те како важно за културу српског народа, али и да би тако нешто требало да се препозна и подржи. Пре неколико дана стигла је вест охрабрења и то баш из Француске: добила је позив од председника Фондације Књижевног удружења „Катарина Медичи” из Оверња, Кристофа Жиранда, да буде специјални гост на првом Салону књига који ће се 12. и 13. септембра одржати у месту Сент Жервези.

 – Ово је велика част за мене, Србију и Ваљево. Обавестили су ме да ће изнад сваке моје књиге стајати експликација, односно објашњење на француском ко је био цар Душан, Његош, Краљевић Марко и други јунаци, витезови или Мајка Југовића. То нам пружа прилику да јавност открије Србију на нов начин, онако како то до сада нису – наглашава професорка.