Замрзнуто месо из ЕУ продају као свеже

Држава је најзад одлучила да заштити домаће свињарство од прекомерног увоза. Најављено је повећање посебне дажбине на увоз живих свиња, такозваног прелевмана, а биће пооштрени и услови за промет замрзнутог меса. То месо више неће моћи да се продаје као свеже и да се на тај начин потрошачи доводе у заблуду.

Ове мере држава није донела на своју руку, јер је о повећаном увозу обавештена и Европска комисија. Ми и када би хтели да повлачимо самосталне потезе то не би прошло без санкција ЕУ пошто смо потписали Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП).

Произвођачи већ дуже време указују да је увоз свиња и меса кривац за пад цена товљеника. О томе, уосталом, говоре и званични подаци и било је потребно да се одрже многи протести да би држава реаговала.

Подаци Републичког завода за статистику показују да је у 2014. години увезено 14.500 тона меса и око 330.000 живих свиња. Само за живе свиње плаћено је преко 46 милиона евра. Из Хрватске је увезено 165.000 свиња које су плаћене 25,6 милиона евра, а из Мађарске 141.000 за око 20 милиона.

Замрзнуто месо увозили смо из многих земаља ЕУ, али и других европских земаља. Интересантно је да статистички подаци показују да смо ми увозници меса из Руске Федерације, па је тако из те земље лане увезено стотинак тона полутки, трупова, потрбушина. Такође је интересантно да смо и из Црне Горе увезли 23 тоне замрзнутог свињског меса.

Стручњаци кажу да се од тих увезених 330.000 товљеника, који имају по 100 килограма, добија око 55 одсто меса, што значи да је на тај начин увезено 18.100 тона меса. Уз то да је увезено и 14.500 тона свежег расхлађеног и замрзнутог меса, долази се до податка да је увезено око 32.600 тона меса.

Наша годишња производња свињског меса је од 250.000 до 270.000 тона, што значи да је прошлогодишњи увоз износио 12-13 одсто укупне домаће производње. До сличног односа се долази и када се узме у обзир да годишње утовимо око два милиона живих свиња, а да смо увезли 330.000 товљеника.

Рајко Латиновић, директор ПКБ Имеса, потврђује да је прекомерни увоз ипак крив за кризу у свињарству.

Увозили смо месо из Црне Горе, па чак и из Русије (Фото А. Васиљевић)

– Ми смо сада изложени дампинг ценама из Европске уније, јер су они рачунали на извоз у Русију, којег нема. Кривац за увоз су трговински ланци у страном власништву. Због тога су домаћи произвођачи и запуштени и напуштени – каже Латиновић.

Чедомир Радовић, помоћник директора Института за сточарство, указује на то да је наше тржиште мало, тако да сваки већи увоз меса или товљеника доводи до поремећаја.

– Без обзира на све, одгајивачи морају да схвате да, уколико немају уговор о откупу, производњи товљеника одређеног квалитета за кланицу – купца, кланица није обавезна да откупљује та грла. Кланице су све приватне. Нико не мора да купи нешто ако неће, међутим, уколико има уговор, онда мора – сматра Радовић.

Стручњаци упозоравају да наш проблем заправо није увоз живих свиња, а то не бисмо ни могли да забранимо по ССП, већ замрзнутог меса. Јер, наши правилници о њиховој употреби нису усклађени са европским. Наиме, у ЕУ је рок употребе меса замрзнутог на минус 12 и дубоко замрзнутог на минус 18 шест месеци. После тог рока власници меса су дужни да га униште, то јест пошаљу у кафилерију, што морају да плате. Код нас је рок годину дана и зато је тамошњим извозницима исплативије да га нама продају и по знатно нижим ценама, тако да им наше тржиште служи и као уносна кафилерија.

И друге неусклађености правилника о употреби меса представљају проблем. Трговци морају да назначе датум клања само када продају целе полутке и трупове, док када месо продају у деловима, као на пример крменадлу, морају да назначе само датум паковања. Пошто све наше прописе усклађујемо са ЕУ, довођењем домаћих прописа у ту раван смањио би се притисак из увоза.