Срби на ветрењачима

Ветар се од обновљивих извора енергије једини доказао конкурентним енергетским извором. Фарме ветрењача у свету производе више од 94.000 мегавата електричне енергије годишње, што је више него пре две године, када је помоћу ветра произведено 74.133 мегавата. Највише користи имале су САД, Шпанија и Кина, које су захваљујући еолској енергији уштедели 25 милијарди евра.

Само у САД прошле године је инсталисано 5.244 мегавата, што је повећало производњу у тој земљи на 16.818 мегавата. Тиме су САД потиснуле Шпанију с другог места светске листе произвођача струје из ветра. На врху листе је Немачка, која с додатних 1.667 мегавата – инсталисаних у 2007. години, укупно производи 22.247 мегавата струје из ветра.

Колико је ветар неискоришћен извор енергије показује мапа коју су на основу података добијених са сателита, метеоролошких балона и других извора, за 19 земаља у развоју направиле Уједињене нације. Студија је показала да Никарагва, Монголија и Вијетнам имају највећи потенцијал, јер ветрењаче могу бити изграђене на чак 40 одсто њихових територија. Најбоља места за фарме ветрењача у Европи су брдовити предели Ирске, Велике Британије и Грчке, делови јужне Француске, Шпанија и Канарска острва, где су просечне брзине ветра од осам до 10 метара у секунди. Брзина ветра је већа на отвореном мору, због чега је Данска далеко од копна изградила фарме ветрењача.

Светски рекордер у коришћењу енергије ветра за производњу струје је Немачка која са додатних 1.667 мегавата, инсталисаних 2007. године, производи 22.247 мегавата струје из ветра. Прошле године је у САД инсталисано 5.244 мегавата, што је повећало укупну производњу у тој земљи на 16.818 мегавата, због чега је Америка потиснула Шпанију с другог места светске листе произвођача струје из ветра.

И док у свету проналазе додатни начин производње струје, наша земља се налази на почетку. У Србији нема фарми ветрењача које су прикључене на електроенергетски систем. Постоји неколико мањих ветрогенератора, снаге до 10 киловата – од којих се један налази у Бубањ-потоку, који се користе за приватне потребе. Бојан Ковачић, директор Агенције за енергетску ефикасност, каже да ћемо у августу знати колики су наши потенцијали.

– На основу споразума са Шпанцима, компанија из Мадрида ће у Србији поставити мерне уређаје, на висини од 50 метара у Неготину, Тителу и Великом Градишту. После годину дана истраживања утврдиће се на којим локацијама је набоље изградити фарму ветрењача. Биће урађена студија која ће показати оправданост изградње фарме ветрогенератора. Она ће садржати више анализа, могућност прикључења на електромрежу, конфигурације терена, заштита животне средине и колико се исплати направити фарму ветрењача – истиче Ковачић.

Он додаје да је велики проблем у Србији недостатак подзаконске регулативе којом би било поједностављено градити ветрењаче и одредити гарантовану цену електричне енергије која се на овај начин добија, преко тарифног система за такозвану зелену енергију, где би била одређена цена киловат-сата добијена из свих облика алтернативних извора енергије. 

Тешко ће ветрењаче у Србији заменити електране у производњи струје.

Да би заменио рад термоелектране „Костолац”, који производи око 700 мегавата струје годишње, потребно је направити фарму од 250 ветрењача високе снаге. Пошто је цена ветрогенератора до 1.000 евра по киловат-сату, такав низ ветрењача коштао би око 700 милиона евра.

Ветрењаче нису савршене, јер се и код њих јављају проблеми у раду, од којих је најнеповољнији што се њихова производња струје не може предвидети. Не мањи проблем је бука коју стварају, ометање електромагнетних таласа, механичке вибрације и заузимања површине земљишта. Ови проблеми су развојем технологија углавном превазиђени или сведени на минимум.