Srbi na vetrenjačima

Vetar se od obnovljivih izvora energije jedini dokazao konkurentnim energetskim izvorom. Farme vetrenjača u svetu proizvode više od 94.000 megavata električne energije godišnje, što je više nego pre dve godine, kada je pomoću vetra proizvedeno 74.133 megavata. Najviše koristi imale su SAD, Španija i Kina, koje su zahvaljujući eolskoj energiji uštedeli 25 milijardi evra.

Samo u SAD prošle godine je instalisano 5.244 megavata, što je povećalo proizvodnju u toj zemlji na 16.818 megavata. Time su SAD potisnule Španiju s drugog mesta svetske liste proizvođača struje iz vetra. Na vrhu liste je Nemačka, koja s dodatnih 1.667 megavata – instalisanih u 2007. godini, ukupno proizvodi 22.247 megavata struje iz vetra.

Koliko je vetar neiskorišćen izvor energije pokazuje mapa koju su na osnovu podataka dobijenih sa satelita, meteoroloških balona i drugih izvora, za 19 zemalja u razvoju napravile Ujedinjene nacije. Studija je pokazala da Nikaragva, Mongolija i Vijetnam imaju najveći potencijal, jer vetrenjače mogu biti izgrađene na čak 40 odsto njihovih teritorija. Najbolja mesta za farme vetrenjača u Evropi su brdoviti predeli Irske, Velike Britanije i Grčke, delovi južne Francuske, Španija i Kanarska ostrva, gde su prosečne brzine vetra od osam do 10 metara u sekundi. Brzina vetra je veća na otvorenom moru, zbog čega je Danska daleko od kopna izgradila farme vetrenjača.

Svetski rekorder u korišćenju energije vetra za proizvodnju struje je Nemačka koja sa dodatnih 1.667 megavata, instalisanih 2007. godine, proizvodi 22.247 megavata struje iz vetra. Prošle godine je u SAD instalisano 5.244 megavata, što je povećalo ukupnu proizvodnju u toj zemlji na 16.818 megavata, zbog čega je Amerika potisnula Španiju s drugog mesta svetske liste proizvođača struje iz vetra.

I dok u svetu pronalaze dodatni način proizvodnje struje, naša zemlja se nalazi na početku. U Srbiji nema farmi vetrenjača koje su priključene na elektroenergetski sistem. Postoji nekoliko manjih vetrogeneratora, snage do 10 kilovata – od kojih se jedan nalazi u Bubanj-potoku, koji se koriste za privatne potrebe. Bojan Kovačić, direktor Agencije za energetsku efikasnost, kaže da ćemo u avgustu znati koliki su naši potencijali.

– Na osnovu sporazuma sa Špancima, kompanija iz Madrida će u Srbiji postaviti merne uređaje, na visini od 50 metara u Negotinu, Titelu i Velikom Gradištu. Posle godinu dana istraživanja utvrdiće se na kojim lokacijama je nabolje izgraditi farmu vetrenjača. Biće urađena studija koja će pokazati opravdanost izgradnje farme vetrogeneratora. Ona će sadržati više analiza, mogućnost priključenja na elektromrežu, konfiguracije terena, zaštita životne sredine i koliko se isplati napraviti farmu vetrenjača – ističe Kovačić.

On dodaje da je veliki problem u Srbiji nedostatak podzakonske regulative kojom bi bilo pojednostavljeno graditi vetrenjače i odrediti garantovanu cenu električne energije koja se na ovaj način dobija, preko tarifnog sistema za takozvanu zelenu energiju, gde bi bila određena cena kilovat-sata dobijena iz svih oblika alternativnih izvora energije. 

Teško će vetrenjače u Srbiji zameniti elektrane u proizvodnji struje.

Da bi zamenio rad termoelektrane „Kostolac”, koji proizvodi oko 700 megavata struje godišnje, potrebno je napraviti farmu od 250 vetrenjača visoke snage. Pošto je cena vetrogeneratora do 1.000 evra po kilovat-satu, takav niz vetrenjača koštao bi oko 700 miliona evra.

Vetrenjače nisu savršene, jer se i kod njih javljaju problemi u radu, od kojih je najnepovoljniji što se njihova proizvodnja struje ne može predvideti. Ne manji problem je buka koju stvaraju, ometanje elektromagnetnih talasa, mehaničke vibracije i zauzimanja površine zemljišta. Ovi problemi su razvojem tehnologija uglavnom prevaziđeni ili svedeni na minimum.