Питање морала

Грчки премијер Алексис Ципрас је на конференцији за медије стајао поред немачке канцеларке Ангеле Меркел и захтевао одштету за злочине нациста почињене у Другом светском рату у Грчкој. „То није питање новца, него питање морала”, пренели су сви светски медији Ципрасову поруку немачкој канцеларки усред Берлина.

Светска штампа је забележила да је Ципрас сигурно први лидер који је дошао у главни град уједињене Немачке са таквим захтевом. Посебно је примећено да канцеларка није успела да сакрије да јој је „непријатно” и да је „иритирана”. Британски „Гардијан” је оценио да је „скамењеног израза лица” слушала младог грчког лидера, који је Немце дирао у стару, али, по свему судећи, још незацељену рану. Ограничила се на то да још једном понови оно што је раније рекла у Бриселу – да је то питање Немачка давно затворила.

Затворила? Не би се рекло ако је судити по насловној страни најугледнијег немачког листа, „Шпигла”, који је објавио фото-монтажу канцеларке у друштву нациста испред античких грчких споменика с насловом: „Како Европљани виде Немце – немачка надмоћ”. Не ради се само о томе да Европа у пола гласа већ увелико прича о „четвртом рајху” већ и о томе да и немачки стручњаци дају за право Грцима у тврдњи да питање принудних грчких кредита нацистичким окупаторима заправо нема везе са ратним репарацијама. Новинари овог листа дошли су у посед докумената који су их уверили да су Грци делом у праву када траже одштету, а подсећају и на то да се канцелар Хелмут Кол служио различитим триковима по уједињењу да избегне питање ратне одштете.

Неки сада повлаче црту између присилних кредита и савременог финансијског потчињавања штедњом, коју Немачка намеће као модел изласка из кризе. „Шпигл” наводи: „Ципрас је немачким тврдњама да Грчка троши више него што има супротставио најтежу могућу оптужбу – немачку кривицу.” Либерални немачки магазин закључује: „Остављајући по страни Ципрасове аналогије, које многи сматрају непримереним, многобројни су аргументи који подржавају грчко виђење.”

Немци су уложили огроман труд да поврате поштовање својих суседа и не воле да им се помиње нацизам, који, како примећује „Шпигл”, у данашњој Европи за тили час изрони кад год се некоме не свиди немачка политика.

У Србији се наметнуло друго поређење. Поводом Ципрасовог наступа у Берлину, сетили су се сличне конференције за новинаре у Београду, када су једно поред другог стајали Меркелова и бивши председник Борис Тадић. Та конференција за штампу је на неки начин запечатила политичку судбину тадашњег неприкосновеног лидера Србије. Ципрас сигурно нема моћ да мења немачке политичке судбине. Но скамењено лице Ангеле Меркел прексиноћ у Берлину ипак је било знак да се и у Европи нешто битно у међувремену променило.