Орање културног блага

Сремска Митровица – Полиција је ових дана код Чортановаца затекла двојицу Митровчана како детекторима за метал претражују тло. Приликом претреса, код њих су пронађени археолошки предмети, стари новац и друго. Поменутом тандему „археолога“ одређен је притвор, а начелник Полицијске управе у Сремској Митровици Зоран Смајић изјавио је за „Политику“ да ће, поводом овог рутински откривеног кривичног дела, јавности ускоро предочити статистику о случајевима крађе културног блага.

Незванични подаци којима располажу овлашћене установе за чување и заштиту културног блага указују да је број ових кривичних дела у сталном порасту. Пре две и по деценије музеји су имали ажурну статистику о налажењу и откупљивању културног блага, али, осамдесетих година, случајни налазачи су готово потпуно престали да им се јављају. Археолог нумизматичар у Музеју Срема Павле Јовановић каже да се са носталгијом сећа људи који су предавали овој установи и предмете непроцењиве важности. Случајно налажење предмета из давне историје постоји и данас, али се налазачи по правилу опредељују да их пласирају на илегално тржиште и тако остваре и некакву добит за себе.

Археолози аматери најчешће раде методом дубоког орања, дубљег од потреба сетве. Најчешће се тако оре у Хртковцима, Платичеву, Манђелосу, Чортановцима и другим местима где су Римљани имали касарне или друга боравишта. На Гомолави је, на пример, прошлог лета забележено орање дубоко 60 центиметара, при коме се по правилу изоравају предмети из четвртог века.

Најспектакуларнији резултати рада археолога аматера везују се за два случаја. Први се збио у јуну 1986, када је мештанка Салаша Ноћајског Миланка Минић у околини села Засавице пронашла реликвијар (такву намену су му дали археолози у Музеју Срема) тежак 31,350 грама. Миланки је исплаћено тадашњих 180.000 динара. Предмет је, кажу, један од два таква у свету. Када је ношен на значајну изложбу у Франкфурту, био је осигуран на 70.000 марака. Још значајнији је случај златног аварског појаса, који је 1992. године покренуо праву „златну грозницу“ у Срему. Пронашли су га Славко и Богдан Козак, на тромеђи села Чалма, Дивош и Бингула. Појас има 11 елемената, украшених драгим и полудрагим камењем, укупне тежине од близу 1.000 грама. Но, непроцењива вредност није у злату, већ у старини и врхунском умећу израде. О овом предмету др Ивана Поповић из Археолошког института у Београду написала је књигу коју и лаици и научници читају са узбуђењем.