Осамдесетогодишњи миш

Париски дизајнерски тим „Прет-а-порте” удружио се са филмском компанијом „Волт Дизни” и припремио изненађење популарном лику Микију Маусу за 80. рођендан. Наиме, 80 познатих модних креатора „обукли” су њега и његову животну сапутницу Мини, употребивши машту и надареност.
Све креације представљене су синоћ у граду светлости, а после париске премијере, током фебруара,креације ће бити приказане у Њујорку, Милану, Токију и Берлину. После путовања по светским метрополама, модели ће бити продати на аукцији, а целокупни приход биће уплаћен кући „Солен” која подржава Фондацију париских болница. У овим болницама лече се млади од 12 до 19 година помоћу метода културе и уметности: музиком, сликањем, новинарством или плесом.

„Ништа не мора да умре”, речи су Волта Дизнија упућене Реју Бредберију, које је овај писац научне фантастике обелоданио у есеју посвећеном Дизнију поводом 60. рођендана Микија Мауса. На шта је тачно Дизни мислио није познато али, ако је то била порука и човечанству, онда су то биле најреволуционарније речи овог уметника.

Мики Маус, измишљени лик из стрипа и цртаног филма, „рођен” је 18. новембра 1928. године у продукцији Волта Дизнија, америчког филмског продуцента, редитеља, сценаристе и аниматора. Заблистао је у првом звучном цртаном филму „Пароброд Вили”, а глас Микију прво је позајмио управо Дизни.

Одмах по појављивању Мики Маус је освојио срца публике широм света и постао икона 20. века. Популарни миш је измишљен у возу почетком 1928. године, када је двадесетосмогодишњи Волт Дизни путовао за Лос Анђелес и изгубио цртеж свог јунака, зеца.

„Имао сам у подсвести миша, зато што је то симпатични лик упркос томе што га се сви плаше, укључујући и мене”, присећао се касније Дизни. Чувени аниматор, који је умро 1966. године, желео је да миша назове Мортимер. Дизнијева супруга Лилијан мислила је да је то превише женско име, тако да су прихватили име Мики. До тренутка када је воз ушао у лосанђелеску станицу, нова звезда је рођена.

Мики Маус, за чију креацију је Дизни 1932. године добио „Оскара”, појавио се у више од 140 филмова, у многим стриповима али и на бројним производима, од играчака до пиџама, још 1929. године.
Пре осам деценија, Волт Дизни, тада рекламни цртач из Канзас Ситија, измислио је јунака који је „завладао” индустријом забаве. Мики Маус је постао најпознатији миш на свету, ту титулу је очувао и до данас, а заједно са другим ликовима аутору је омогућио да створи компанију „Волт Дизни” која већ дуго има статус најмоћније у Холивуду.

Први Дизнијеви цртани филмови са Микијем Маусом постали су толико популарни да су засенили мјузикле који су тада владали светом. Дизни је успео да створи „другачији свет” који је омогућавао гледаоцу да се „склони” од свакодневице. Оптимизам Микија Мауса поклапао се са оптимизмом који је владао у народу за време Рузвелтове ере, а публика је толико заволела Микија да ниједан други Дизнијев јунак (Паја Патак, Мини Маус, Плутон, па чак ни Шиља) није успео да га истисне са врха листе најпопуларнијих.

Волт Дизни је створио прву глобалну робну марку која је, до сада, према проценама маркетиншких стручњака, продата у скоро истом броју примерака као и Библија, од Гутенберговог изума до данас.

О Микију Маусу, међу првима је писао Момчило Јојић, новинар нашег листа, још 1939. године: „Мали Мики, бистро, поштено, весело, довитљиво, храбро, шаљиво, шеретско створење, једини син који је свом оцу зарадио милионе и учинио га славним широм света. Од Микијевих несташлука данас одзвања смех испод Тибета и Копаоника, Стеновитих планина и Урала. Мики Маус је добар син”, промишљао је Јојић, први српски новинар који је имао прилику да интервјуише Дизнија, што је „Политика” објавила 1939. године.

Све што је Волт Дизни радио током живота, огледа се у лику Микија Мауса, а доживео је да чувени руски редитељ Сергеј Ејзенштајн каже да је Мики највећи амерички допринос светској култури.

Најкраће речено, створивши Микија Дизни нам је пружио неодољиву привлачност једног враголана, слично Чаплину и његовом скитници. Свету су се допале Микијеве шале које су носиле много поштеног и човечног. Дизни је осмислио лик који је човечанство заволело: социолози сматрају да су у Микију, с једне стране, обједињене основна тежња „малог човека” и, с друге стране, слика социјалних, политичких и етичких идеала друштва. Они додају да таквог јунака свет види као непорочну, храбру, отворену, предузимљиву и интелигентну личност. Психолози су, пак, истицали да је Мики досезао до најдубљих понора људске душе, приказујући борбу малог против великог.

Последња истраживања компаније „Волт Дизни” показала су да скоро не постоји особа која не зна како изгледа Мики Маус. Емоције које овај миш буди у нама, свима су нам добро урезане у сећању. „Само се надам да никада нећемо изгубити из вида да је све почело од миша”, изјавио је Дизни 1954. године.