Скупља струја априлили

Струја у Србији највероватније неће поскупети ни 1. маја, јер Електропривреда Србије ни јуче није поднела захтев за корекцију цена Агенцији за енергетику, а према Закону о енергетици – Агенција је дужна да о поскупљењу струје грађане обавести бар месец дана раније.

Одлагање поскупљења струје не би било толико интересантно, поготово што то није први пут, да се меморандумом с ММФ-ом, који су потписали председник владе, министар финансија и гувернер НБС, наша земља није обавезала да ће струја поскупети од 1. априла за 15 процената. А овај меморандум практично има форму уговора.
Министар финансија Душан Вујовић прећутао је да смо ММФ-у обећали да ће струја да поскупи од 1. априла. То је немушто објаснио речима: „Нисмо желели да људе оптерећујемо пре објаве.” Ипак, обзирност према потрошачима и није баш главни разлог што киловат није добио вишу цену.

Повећање цене запело је, каже извор упућен у ову причу, око поделе пара од поскупљења. Чињеница је да у Министарству финансија не могу да се договоре колико ће новца од поскупљења струје ићи директно у буџет, кроз акцизе на струју (да ли половина од 15 одсто, мање или више), а колико ЕПС-у за будући нормалан рад.

Поставља се питање зашто је Србија пожурила да уопште уводи акцизе на струју када их нису увеле ни све земље западне Европе, а ни региона. Иако имају предвиђену акцизу на струју, већина електропривреда из комшилука прибегла је трику – она је равна нули. То практично значи да овог намета нема у рачунима.

Разлог одлагања поскупљења може бити и премијерово обећање да ће у наредним разговорима с ММФ-ом покушати да преполови обећано поскупљење. Питање је хоће ли тај предлог „проћи” у мајском сусрету са мисијом ММФ-а и хоће ли Фонд уважити чињеницу да је у марту забележено повећање наплате ПДВ-а од 42,9 милијарди динара у односу на лањски март, као и да је наплата акциза већа за милијарду динара. Истовремено је забележен и пораст непореских прихода за четири милијарде, а први пут и раст кредитне активности за седам одсто, што су, према речима премијера Вучића, озбиљни знаци почетка економског опоравка.

Не сме се изгубити из вида ни чињеница да струја у Србији и даље спада у робу преко које се на танкој жици балансира између социјалне политике и пуњења буџета. Цена струје, с друге стране, мора остати довољно ниска да би грађани суочени с падом примања и стандарда могли да је плаћају.

Чињеница да Србија мора да пита ММФ и за поскупљење струје потврђује да је то што је тржиште струје либерализовано од 1. јануара за све потрошаче више форма него суштина. Јер, да није тако о овоме би се разговарало на релацији ЕПС, који шаље захтев за поскупљење, Агенција за енергетику, која на то даје сагласност, с чиме влада не би требало да има било какве везе.