Skuplja struja aprilili

Struja u Srbiji najverovatnije neće poskupeti ni 1. maja, jer Elektroprivreda Srbije ni juče nije podnela zahtev za korekciju cena Agenciji za energetiku, a prema Zakonu o energetici – Agencija je dužna da o poskupljenju struje građane obavesti bar mesec dana ranije.

Odlaganje poskupljenja struje ne bi bilo toliko interesantno, pogotovo što to nije prvi put, da se memorandumom s MMF-om, koji su potpisali predsednik vlade, ministar finansija i guverner NBS, naša zemlja nije obavezala da će struja poskupeti od 1. aprila za 15 procenata. A ovaj memorandum praktično ima formu ugovora.
Ministar finansija Dušan Vujović prećutao je da smo MMF-u obećali da će struja da poskupi od 1. aprila. To je nemušto objasnio rečima: „Nismo želeli da ljude opterećujemo pre objave.” Ipak, obzirnost prema potrošačima i nije baš glavni razlog što kilovat nije dobio višu cenu.

Povećanje cene zapelo je, kaže izvor upućen u ovu priču, oko podele para od poskupljenja. Činjenica je da u Ministarstvu finansija ne mogu da se dogovore koliko će novca od poskupljenja struje ići direktno u budžet, kroz akcize na struju (da li polovina od 15 odsto, manje ili više), a koliko EPS-u za budući normalan rad.

Postavlja se pitanje zašto je Srbija požurila da uopšte uvodi akcize na struju kada ih nisu uvele ni sve zemlje zapadne Evrope, a ni regiona. Iako imaju predviđenu akcizu na struju, većina elektroprivreda iz komšiluka pribegla je triku – ona je ravna nuli. To praktično znači da ovog nameta nema u računima.

Razlog odlaganja poskupljenja može biti i premijerovo obećanje da će u narednim razgovorima s MMF-om pokušati da prepolovi obećano poskupljenje. Pitanje je hoće li taj predlog „proći” u majskom susretu sa misijom MMF-a i hoće li Fond uvažiti činjenicu da je u martu zabeleženo povećanje naplate PDV-a od 42,9 milijardi dinara u odnosu na lanjski mart, kao i da je naplata akciza veća za milijardu dinara. Istovremeno je zabeležen i porast neporeskih prihoda za četiri milijarde, a prvi put i rast kreditne aktivnosti za sedam odsto, što su, prema rečima premijera Vučića, ozbiljni znaci početka ekonomskog oporavka.

Ne sme se izgubiti iz vida ni činjenica da struja u Srbiji i dalje spada u robu preko koje se na tankoj žici balansira između socijalne politike i punjenja budžeta. Cena struje, s druge strane, mora ostati dovoljno niska da bi građani suočeni s padom primanja i standarda mogli da je plaćaju.

Činjenica da Srbija mora da pita MMF i za poskupljenje struje potvrđuje da je to što je tržište struje liberalizovano od 1. januara za sve potrošače više forma nego suština. Jer, da nije tako o ovome bi se razgovaralo na relaciji EPS, koji šalje zahtev za poskupljenje, Agencija za energetiku, koja na to daje saglasnost, s čime vlada ne bi trebalo da ima bilo kakve veze.