Концесионари „слећу” на београдски аеродром

Како ће се убудуће финансирати Аеродром „Никола Тесла”? Да ли ће добити концесионара или новог власника? Одговор на ова два питања требало би да предложи државна радна група коју је влада формирала крајем прошле недеље са задатком да утврди стратешке правце развоја београдске ваздушне луке.

– Поступак утврђивања најпогоднијег модела финансирања развоја започет је, али не постоји унапред одређен термин приватизације, нити се са сигурношћу може тврдити да ће бити приватизован и по ком моделу – кажу у Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре.

Мада је Зоран Илић, помоћник министра за ваздушни саобраћај, недавно изјавио да је до сада разматрана само концесија, јер се држава тиме не одриче власништва.

Уосталом и наша влада је у Меморандуму ММФ-у навела да ће током ове године размотрити могућност за дугорочну концесију. Према том документу у мају би требало да буде донета одлука о реконструкцији и проширењу капацитета аеродрома.
У министарству не крију да потенцијалних инвеститора има из свих крајева света – од западне Европе, Турске, Блиског до Далеког истока.

Приче о приватизацији београдског аеродрома почеле су већ после експозеа премијера по састављању нове владе, када је најављена приватизација јавних предузећа. Јавно су изразили интересовање и из Европске банке за обнову и развој, која по правилу у предузећа улази само као мањински акционар, али се спомињу и немачке и арапске компаније. Када је прошлог лета немачка компанија „Фрапорт” купила љубљански речено је да та компанија мерка и београдски аеродром. Као један од заинтересованих у јавности је спомињан и „Етихад”. Пошто је тај авио-гигант из Уједињених Арапских Емирата, преузео мањински пакет, али и комплетно управљање „Јатом”, који је преименован у „Ер Србија”, објављено је да су компаније из те земље заинтересоване да преузму и сам аеродром.

Међутим у време када су Словенци продали свој аеродром медији су писали да наша влада није спремна да аеродром прода, већ да јој је ближа опција да га инвеститору да под концесију на највероватније 20 година, током којих би он имао право да убира сав приход. Заузврат, држава би захтевала да улагач у Сурчину изгради другу писту, трећи терминал који би користила искључиво „Ер Србија”, обнови први терминал, изгради хотел и највећи регионални карго центар. Укупан износ ових инвестиција био би, према тим проценама, око милијарду евра.

Када је реч о процени вредности београдске ваздушне луке у ресорном министарству наводе да у овом тренутку једина званично процењена вредност јесте његова берзанска вредност.

Држава је власник 83 одсто акција аеродрома. Остатак акција припада грађанима. Иначе, цена акција београдског аеродрома скочила је у протеклих годину дана чак 105 процената.

Аеродром „Никола Тесла” у протеклој, 2014. години, направио је до сада најбољи резултат у својој историји, остваривши нето добит од 27 милиона евра, наглашавају у министарству. Такође, у 2014. рекордних 4,6 милиона путника користило је услуге београдског аеродрома, што је повећање 31 одсто у односу на 2013.

Премијер Александар Вучић крајем прошле године изјавио је да аеродром захваљујући успешном пословању „Ер Србије”, сада вреди три пута више него пре годину дана, те да је план да се током 2015. ради на проналаску концесионог партнера.

– Ми тај аеродром који вреди 250 милиона евра, сада за концесију можемо да узмемо, и гледаћемо да то следеће године и радимо, 500 до 600 милиона евра. Плус милијарду у инвестицијама и то уз раскидни услов – истакао је Вучић.

Иако је аеродром једно од малобројних државних предузећа које у континуитету прави добит, ни оно није без проблема. У последњих десетак година за ову компанију везано је више афера, а на оптуженичкој клупи су завршили један министар и три генерална директора. Такође, руководство се по правилу постављало партијским путем, а очигледан је и политички утицај на пословање компаније тако што се годинама толерише неплаћање обавеза од највећег клијента, „Јата”, а касније „Ер Србије”, што веома умањује резултате овог предузећа.

„Према годишњем извештају аеродрома за 2013, исправка вредности потраживања, другим речима обезвређена потраживања за која су мале шансе да се наплате, износила су 4,3 милијарде динара. Од тога 4,28 милијарди динара (37,8 милиона евра) односи се на „Ер Србију”, наведено је у финансијској анализи овог предузећа.

Чињеница да су мале шансе да ће се неком исплатити да направи нови аеродром у околини Београда чини Аеродром „Никола Тесла” природним монополистом, слично као што су то далеководи, железничка инфраструктура или водоводи. А приватизације природних монополиста свуда су у свету шкакљива тема.