Мало је људи као Бодирога

Председник Кошаркашког савеза Србије (КСС) Драган Ђилас каже да није дошло до сукоба између њега и доскорашњег потпредседника КСС Дејана Бодироге и да је први пут из медија сазнао да је Бодирога имао жељу да од њега преузме кормило кошаркашке организације на последњим изборима у фебруару. „Да је Бодирога то желео, сигуран сам да би ми то и рекао, јер смо у добрим односима, и сигуран сам да бисмо се око тога лако договорили“, каже, поред осталог Ђилас. Разговор са њим смо искористили да дотакнемо и неке актуелне теме у нашој кошарци, почев од данашњег састанка у КСС на којем ће руководство са представницима клубова (биће присутан и Бодирога) имати припрему за важне разговоре у Светској кошаркашкој федерацији (Фиба) од 8. до 10. априла.

- Мало је људи као што је Дејан Бодирога – каже Ђилас пре свега. - Веома сам срећан што сам имао прилику да га упознам и на тај начин а не само са терена. Његове заслуге за оно што је урађено у претходних неколико година су огромне. Не само због довођења Саше Ђорђевића већ и посла који обични љубитељи кошарке не виде. Сјајно је што је ушао у Борд Фиба-Европе и постао и шеф Такмичарске комисије, што је раније у Фиби био само Радомир Шапер са овог поднебља. Наша комуникација је добра, договорили смо састанке са Кошаркашком лигом (КЛС), имамо скоро идентичне ставове око тога и не знам зашто се уопште појављују приче како смо у лошим односима. Што се тиче његовог рада у Фиби, увек ће имати подршку од мене као председника КСС, јер име Дејана Бодироге отвара многа врата.

Кажете да имате исте ставове као Бодирога који сматра да национална лига мора да буде важнија од Јадранске (АБА), а то ће бити и кључна тема на предстојећем састанку?

За развој српске кошарке је веома важно да наши најбољи клубови играју највећи број утакмица у самој Србији, да их гледаоци виде и у Чачку, Краљеву, Нишу, Ваљеву... С друге стране, чињеница је да регионална лига доприноси квалитету кошарке. Систем по коме би регионална лига била као бивша лига СФРЈ, која је произвела велики квалитет кошарке у овим крајевима, јесте нешто што апсолутно подржавам. Оно што је КЛС тражила од АБА лиге тиче се управљачке и власничке структуре, смањења броја клубова на 12, да нема екипа ван територије бивше СФРЈ. То је нешто што би по мом мишљењу требало да буде будућност екс-ју простора. Наравно, ту се као проблем поставља финансирање лиге, јер клубови ван екс-ју простора плаћају да би играли.

Какав је однос домаће лиге и КСС?

Односи између наше лиге и савеза су најбољи у последњих пет година. Тренутно договарамо за генералног спонзора савеза, циљ је да 20 посто средстава иде за лигу. Та лига је у нашој заједничкој кући, изашли смо из проблема које смо имали. Јовичић и Леон Делеон су одлична решења за лигу, која нису клупски обојена. Изгубили смо неке спонзоре у кошарци јер нису хтели да се везују за неке ружне ствари које наносе штету кошарцу. Сад морамо полако да вратимо поверење.

Шта очекујете од састанка у Женеви (седиште Фибе) на којем ће бити и представници осталих савеза с територије СФРЈ?

У Женеви ћемо бити генерални секретар Андрија Клеут, потпредседник за такмичења Дејан Томашевић и ја. Видећемо каква су Фибина размишљања о региону и шта је њихов предлог. Није исти положај Србије у тој причи, Хрватске или Црне Горе, и неких других савеза чији клубови немају капацитет да играју Евролигу. Нама је тренутно АБА лига једини пролаз за клубове до најелитнијег европског такмичења. Ми као Савез не можемо да учинимо ниједан потез који угрожава ту могућност. Друга ствар је то, што се овде иначе мало размишља, да је Евролига бизнис пројекат који мора да прави паре да би постојао. Први човек Евролиге Ђорди Бертомеу је имао предлог вертикалног, затвореног система, у којем АБА не би давала ниједан клуб директно за Евролигу. Паре од великих спонзора се не праве у Србији. Будимо реални, „Туркиш ерлајнз“ (генерални спонзор Евролиге – прим. аут) превезе можда неколико хиљада путника из Србије недељно, а из Немачке стотине и стотине хиљада. Њима знак или реклама овде не доноси ништа. Ми смо мала земља, економски неинтересантна, а наша највећа вредност су квалитет тимова и број гледалаца. Код нас је зарада од ТВ права симболична. Примера ради, ми ћемо на Европском првенству Берлину, на које одлазимо као други на свету, играти четири утакмице у пола три и само једну у шест сати, са Турском, а Турска игра преостала четири меча у пола десет увече, због ТВ права. Јер су ТВ права за Турску неколико десетина пута скупља него за Србију.

Зна се да је циљ репрезентације пласман на Олимпијске игре у Рио де Жанеиру 2016, а да се визе ваде на Европском првенству крајем лета. Шта очекујете?

Људи нису свесни колико ће бити тешко пребродити групу и бити, што је врло важно, међу прва три у групи, јер четврто место води на домаћина Француску која је фаворит. Турска је увек амбициозна, Немачка је домаћин, Италија са четири НБА играча, Шпанија и без браће Гасол је јака... Теже је пласирати се на Олимпијске игре него освојити на њима медаљу, јер кад се пласираш тамо те такорећи једна победа дели од медаље. Зато је важно да у наредних шест месеци постигнемо велико јединство, да смањимо тензије, да заборавимо на ружне речи, да гледамо људе кроз оно шта и како раде. Идемо на свако такмичење све да победимо, јер смо Србија, али бих био задовољан да на Европском првенству обезбедимо место на олимпијском квалификационом турниру (једно од првих шест места; финалисти иду директно). Пред Сашом Ђорђевићем је изузетно тежак задатак. Верујем и у њега и у тим, ова прича није никакав алиби.

Селектор мушког тима Александар Ђорђевић је против странаца, док је његова колегиница у женској селекцији Марина Маљковић ангажовала Американку Данијелу Пејџ.

Никада се нисам мешао селекторима. Да будемо искрени, ми у Турској нисмо ушли у финале зато што су Туркиње имале Американку Сандерс која је имала 22 скока против нас, физички нисмо могли да јој парирамо. У женској кошарци је мало екипа које ће доћи без једне странкиње, колико Фиба дозвољава. Марина је проценила да нам је потребна страна играчица и ја сам се сложио. За мене је био само услов да не плаћамо да неко игра за Србију. У мушкој кошарци поштујем став Ђорђевића, мада нам ту, руку на срце, странац и није потребан.

Успели сте да останете на челу КСС после изгубљене битке на политичкој сцени. Да ли сте размишљали да се повучете с тог места у тренутку кад су сви то очекивали?

Нормално да сам у једном тренутку помишљао на то. Јер ако би због неке моје политике Савез имао штету, не бих остао ту. Морам да признам да, без обзира на моја политичка спорења са садашњим премијером Вучићем, ниједног тренутка се то није пребацило на кошаркашки терен. Неки ми замерају зашто захваљујем премијеру кад учини нешто за кошарку, а ја им кажем да је то питање основне људске културе. Ако је човек помогао за Шпанију, ако нас је сад подржала Влада, уз огроман труд министра Удовичића, да будемо кандидати за домаћина Европског првенства за жене... Зар није нормално рећи: хвала! Заиста имамо озбиљну помоћ државе у незавидној економској ситуацији. То мора да се поштује. Ја се политиком више не бавим, али за сваког ко хоће и може да помогне, има места. Мене је, рецимо, за председника КСС предложио још Бора Станковић, пре осам-девет година, јер сам се у бизнису бавио ТВ правима и имали смо права за сва првенства.

Није тајна да сте свој новац дали да би КСС стао на ноге. Каква је била ситуација када сте стигли?

Искрен да будем, у прве три године мој посао је био да организационо и финансијски поставим ствари на своје место, а Бодирога, Томашевић, Клеут, Ана Јоковић и Тарлаћ су радили најважнији посао. Постао сам председник Савеза кад се запосленима дуговало шест плата. Моја фирма је дала 250.000 евра да се исплати тај дуг, али смо од тог тренутка смањили плате, јер нисмо били у стању да то поднесемо. Компанија коју сам водио је финансирала и појединачне спортисте од којих данас неки освајају медаље, као Ивана Шпановић, Емир Бекрић, сестре Молдован... Он су имали од „Дајрект медије“ стипендију хиљаду евра месечно. Нема веће радости за Србију кад неко освоји медаљу.

Поједини медији су објавили и да се први човек Црвене звезде Небојша Човић меша у избор кадрова у КСС. Шта кажете на то и у каквим сте односима с њим?

То није тачно, а истина је да имам добру комуникацију с њим, али и са свим људима у српској кошарци. Немам ниједан једини проблем ни са Човићем, ни са људима из Партизана, нити с било ким. Друга је ствар то да ли о свему сви мислимо исто. Не би било нормално да се сви слажемо око свега.

Шта ће вам бити приоритети у новом, тек започетом мандату?

Једна од кључних ствари је равномерни развој кошаркашких центара, јер нема кошарке ако је јак само Београд а гуши се остатак Србије. Остаје нам да више помогнемо кошаркашким срединама ван главног града. Треба помоћи људима захваљујући којима постоји кошарка, који стварају у Ваљеву, Нишу, Краљеву, Чачку, Новом Саду...