Водени понедељак у Бајмоку

Суботица – Весели момци, сви одреда у белим кошуљама са широким рукавима, плишаним прслуцима са цветним мотивима, црним сукненим панталонама увученим у дубоке чизме, поседали су у четворо украшених каруца и прошли су јуче током преподнева селом Бајмок. Лаганим, парадним кораком, да их сви виде, а понеки и отворе капију како би ова весела колона свратила до њих. У троје су младићи – поливачи, а у четвртим воде свираче, јер је међу католичким живљем други дан по Ускрсу познат као Водени понедељак, празник у ком момци обилазе куће девојака, попрскају их водом са бунара а оне их даривају симболичним поклонима.

Овај весели обичај у Бајмоку већ десету годину заредом одржава Буњевачки културни центар, са прецизно договореним улогама момака поливача и девојака, као и кућа које ће бити домаћини.

– Многи се радују могућности да учествују, радо се одазивају, а захваљујући томе што смо се окренули младима и њих активно укључили у организацију, сваке године имамо све масовније празновање – каже нам Бранко Покорнић, председник Центра.

Он тврди да је ово изворно обичај Буњеваца, који се касније проширио међу католичким живљем. Има више веровања о пореклу празника, а једно је да се у стара времена на овај дан освештавао бунар, и поливањем бунарске воде сви се перу од греха. Како год, то је празник уз који иде много младалачког смеха, музике, песме и игре, а наравно и тихог испољавања симпатија. Некада је у кућу могао да крочи само познат момак, а девојка је на пажњу узвраћала ономе ко јој је посебно драг најлепшим шареним јајетом.

Ове године међу поливачима су Милан Хорват, Марио Стантић, Давид Ушумовић, Марио Вујевић, Кристијан Бурза и Жељко Вари. Колона каруца прво је стала пред капију куће Блашка и Лизе Вуковић. Њихова ћерка се удала прошле године, а њен садашњи муж је некада био међу поливачима. Лиза и Блашко нису хтели да остану без поливача, па су у њиховој кући момке дочекале рођаке Јасмина и Данијела Кумер, Клаудија Цифра и Валентина Ивковић Ивандекић.

Ред у празновању се зна: вођа поливача Милан Хорват „преговара” са домаћицом Лизом и пита има ли у кући девојака, да ли су стидљиве и да ли могу да их полију водом. Када домаћица потврди и подучи момке да потраже девојке, креће цика и бежанија девојака. Наравно, оне су тек толико брже да их момци стигну до краја дворишта, доведу до бунара, и ту полију водом.

Овог ветровитог априла момци су били обзирни, па су девојке тек полили по врату лончетом бунарске воде, али обичаји сведоче да су некада момци знали и сасути девојци на главу пуну кофу воде. Број девојачких сукања које су се после сушиле у дворишту сведочио је и колико су имале поливача.

После поливања, девојке су закитиле момке цвећем, понудиле чашицом ракије и колачима и даривале шареним јајима, поморанџама и јабукама. Уз хармонику и контрабас, није могло а да се не заигра и коло у дворишту.

Колона је опет кренула, овога пута до куће Маринка и Кате Шимић. Овде је од поливача домаћица тражила да чује како певају, па се зачуло „Ми смо Буњевци”, и тек након тога момци су могли да потраже девојке. Док су Александра Шимић и Милица Колар бежале по дворишту, Сања Вари је искочила на улицу кроз прозор. Ипак, момци су били спретнији и на крају све су поливене водом. Уследило је, наравно, кићење, чашћавање и буњевачко коло.

Међутим, нису се могли дуго задржати, јер су их чекале девојке у кући Јошке Урбана. По програму, који је припремио Буњевачки културни центар, последња станица веселе колоне је била Геронтолошки центар, где су поливачи своје старије суграђане подсетили на обичаје из њихове младости. Потом су се сви заједно окупили на великом свечаном ручку у просторијама Културно-просветног друштва „Јединство” у центру Бајмока.