Ко је крив за смрт Дага Хамаршелда

„Сада разумем да сам у поређењу са Дагом Хамершелдом ја мали човек. Он је био највећи државник нашег века”, изјавио је амерички председник Џон Кенеди марта 1962. у Овалном кабинету Беле куће пред Стуре Линером, шефом операција УН у Конгу. Повод Линерове посете била је Кенедијева жеља да се извини за притисак коме је – Даг Хамершелд, други генерални секретар Уједињених нација – био изложен због своје политике у Конгу.

Кенедијево извињење је, што се Хамершелда тиче, стигло прекасно.

Наиме, шведски дипломата аристократског порекла, заговорник независног приступа Светске организације многим кризама широм света, погинуо је у до данас неразјашњеној авионској несрећи у ведрој ноћи између недеље и понедељка 18. септембра 1961. у срцу Африке, на тлу данашње Замбије.

Нагорео авион кабине изрешетане мецима, 14 угљенисаних лешева, тело Дага Хамершелда без иједне опекотине и један преживели телохранитељ пронађени су 18 сати након нестанка авиона шведске компаније „Трансер” са свих радара у зони екватора. Удес транспортера типа ДЦ-6 код успаваног места на граници ондашњег британског протектората Централноафричке федерације и побуњене, рудама пребогате конгоанске провинције Катанга сместа је проглашен „Афером столећа” због обиља необјашњивих околности трагедије...

Хамершелд је, наиме, из Леополдвила (данашње Киншасе) – седишта владе новонезависног Конга – кренуо пут ровитог југоистока те земље – на наговор британског дипломате лорда Ленсдауна. Швеђанин је инсистирао да се, у јеку оружаног сукоба побуњеника и страних плаћеника против снага УН у Катанги, сусретне са сецесионистичким вођом Моисом Чомбеом, иначе заклетим непријатељем Светске организације. Наивно или не, веровао је да може да убеди Чомбеа да одустане од сецесије и приклони се централној власти у Леополдвилу. Лутеранац и поштовалац средњовековних филозофа мистика, Хамершелд се најдоследније залагао да сви страни плаћеници који су и после 1960. године остали у Конгу на пословима „обезбеђивања” рудника европских индустријалаца напусте екватор. То се до данас није десило.

У међувремену, званични Лондон је Хамершелду сугерисао да се сусрет са Чомбеом одигра изван Конга, а на тлу Северне Родезије (дела британског централноафричког протектората), која је тим поводом на границу довела армијско појачање.

На Ист Риверу иначе никада није престало чуђење како је Хамершелд прихватио избор те локације – с обзиром на знани гнев ондашњих белих расистичких режима у Африци, због Хамершелдове отворене подршке црначким антиколонијалним, ослободилачким покретима.

Зашто су светла на писти у Ндоли искључена кобне ноћи, уочи најављеног пристизања авиона УН? Шта је изазвало експлозију на небу коју су те ноћи видели многобројни очевици? Да ли су стварно један или два белгијска ратна авиона типа „фуга” кружили око Хамершелдовог авиона „Албертина”?

Први шведски истражитељ који је видео тело Хамершелда тврдио је да је имао рупу на челу, која се на каснијим снимцима леша не види? Да ли је Хамершелд избачен из авиона у лету? Или је бомба постављена на точак, темпирана да се активира у тренутку спуштања? Спекулације о узроку смрти Дага Хамершелда и још 15 људи букнуле су одмах после вести која је шокирала свет и никада до данас нису престале.

Једно је сигурно, Чарлс Саутол, амерички обавештајац у прислушној станици морнарице САД код Никозије – позван је мимо распореда 17. септембра 1961. године у ноћну смену на дужност. „Дођи, нешто интересантно ће се десити”, поручио је тада Саутолу дежурни официр, наводи др Сузан Вилијамс у књизи „Ко је убио Дага Хамершелда”. Саутол, тада двадесетседмогодишњак, до детаља је испричао снимак нарације непознатог пилота који је са екватора до Никозије те ноћи стигао са закашњењем од седам минута.

„Видим транспортни авион, спушта се ниско. Сва светла су упаљена. Спуштам се доле да га појурим. Да, то је ’Трансеров’ ДЦ-6. То је тај авион. Погодио сам га. У пламену је! Пада, разбија се...” снимљено је на траци станице шифрантске секције америчке Националне безбедоносне агенције (НСА). Судбина две копије дотичног снимка до данас није до краја разјашњена.

Прву истрагу о трагедији водила је Родезија – мимо УН – са закључком да је пилот крив за несрећу. Све потоње истраге: од оне у организацији УН 1962. до велике независне истраге 2013. указују на многе мањкавости и противречности доступног доказног материјала.

Хамершелдова смрт „бацила је УН у тешку кризу”, оценио је тада индијски лидер Џавахарлал Нехру.

Више од пола века касније, Светска организација одлучила је овог пролећа да поново отвори истрагу о околностима Хамершелдове смрти.

Зашто је баш сада „сазрео моменат” за ново претраживање тајних и јавних архива о једној од највећих неразрешених мистерија из времена хладног рата?

Предлагач резолуције УН о новој истрази, шведски амбасадор УН Пер Торесон је крајем прошле године пред Генералном скупштином Светске организације истакао да „Хамершелдов рад без премца и жртвовање као и његов легат изискују потрагу за целом истином о околностима које су довеле до његове трагичне смрти и других људи који су заједно са њим том приликом страдали”.

Можда једна изјава америчког председника Харија Трумана разјашњава зашто истина до данас није позната упркос небројеним покушајима заинтересованог дела међународне јавности.

„Даг Хамершелд је био у позицији да уради нешто, када су га убили. Обратите пажњу шта сам рекао: када су га убили”, наводи др Вилијамс Труманову изјаву.

Пред трочланим комитетом стручњака УН (Мухамед Чанде Отман из Танзаније, Керин Макалај из Аустралије и Хенрик Ејруп Ларсен из Данске) сада је деликатан задатак. У јеку две наизглед неповезане кампање: за избор следећег генералног секретара УН и новог председника ДР Конга (оба заказана за јесен 2016. године) нова истрага Светске организације треба – до 30. јуна – да утврди како се догодило да авион у коме је био генерални секретар УН лети без војне пратње у зону дејстава побуњеника на чијем су располагању у том тренутку стајали ратни ловци западног порекла. У међувремену, комитет тек треба да добије приступ архивама неких од најбољих обавештајних служби западног света.

Загонетка је да ли би налаз комитета „Хамершелд” о трагичном догађају 1961. године могао да утиче на будуће односе унутар Савета безбедности УН?