Четири победе Барака Обаме

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 10. фебруара – Присталицама Хилари Клинтон застао је дах: Барак Обама је јуче са 4:0 поразио њихову фавориткињу у новој рунди предизборног надметања демократа за председника САД. Победа илиноиског сенатора над њујоршком колегиницом се, додуше, наговештавала али се није очекивало да ће бити толико убедљива какво се испоставило.

Просто ју је „слистио”: у североисточној савезној држави Вашингтон и средишњој Небраски освојивши више од две трећине гласова, на територији Девичанских острва сакупио је готово 90 процената, а у Лујзијани је конкуренткињу надмашио са такође великом разликом у гласовима од 57:36 одсто. Био је то његов најуспешнији а њен најнеуспешнији дан у досадашњем међусобном надметању, које се доживљава као историјско због могућности да први пут на челу САД не буде бели мушкарац, него – једна жена или црнац.

Није бајка. „Обама је реалност а не бајка” – прокоментарисао је бивши вирџинијски гувернер (први црнац на таквом положају у САД) а сада градоначелник Ричмонда, Даглас Вајлдер, својевремене омаловажавајуће опаске Била Клинтона на рачун ривала своје супруге. До пред сам почетак страначког изјашњавања, Хилари је важила за „апсолутног фаворита” да би се сада показало како је то била „анкетна бајка”, супротна ономе што се управо догађа – да се Обама исказује као равноправан супарник, с растућим шансама.

Како је дошло до преокрета – питање је на које још нема једнодушног одговора. Међу могућим разлозима се, при том, најчешће наводе – Обамина већа уверљивост у правцу обећаних промена и да, за разлику од Клинтонове која „изазива поларизацију”, он представља „обједињавајућу личност”.

И он сам инсистира на таквим предностима. Одбацује тезе да се диференцијација између њега и Клинтонове своди на линије раздвајања раса и полова, а јуче је у слављу истакао да је он једини изборни актер који нуди „стварне промене”.

Посредно је „поткачио” при том и непосредно му конкурентну бившу „прву даму” и републиканског фаворита, ветерана, Џона Мекејна. „На овим изборима се опредељујемо не према томе ко има више искуства у Вашингтону, већ по томе ко може да промени Вашингтон”, поручио је уз рефренски поклич на својим масовкама: „Да, ми можемо!” „Овога пута смо победили и на северу и на југу и између”, поручио је Обама присталицама, позивајући „базу” да његов поход већински подупру и у уторак, када се изјашњавају страначки бирачи у престоничном Вашингтону и суседним државама Мериленду и Вирџинији. Истраживања јавног мњења дају му предност и у том тробоју, али…

У Демократској партији се шири бојазан да је на помолу „мртва трка” између њега и Клинтонове и да би наставак таквог неуобичајено неизвесног дуела, могао да изазове „поприличне неприлике у странци”, па и да повећа шансе републиканаца, упркос непопуларности њиховог садашњег лидера Џорџа Буша, да задрже власт у Белој кући. Иако је изгубила дуеле у већини досадашњих изјашњавања по савезним државама, њујоршка сенаторка, наиме, и даље прилично добро стоји јер је победила у државама (као што су Њујорк и Калифорнија) које дају највећи број делегата за страначку конвенцију, где се крајем августа именује председнички кандидат демократа.

Рачунице су још несигурне – како због компликованог обрачунавања гласова, тако и због значаја „суперделегата”, који нису изабрани изјашњавањем „базе” већ су статус обезбедили на основу партијских и државних функција. Према најчешће цитираној евиденцији Асошијетед преса, укупно узев, Клинтонова је још у вођству са 1.095:1.070 делегата.

Предност има захваљујући већем броју „суперделегата” (213:129). Али, поред предности да су делегирани без изгласавања у текућој кампањи, они имају још једно преимућство – могу и да промене страну, па да подрже и претендента против кога су се претходно борили…

Руководство демократа би да избегне драму на конвенцији. Да се не догоди да о председничком кандидату одлуче именовани и да се тако девалвира исказана воља страначких бирача.

Тај врх је посебно забринут и због других могућих нежељених последица. На пример, да бескомпромисна борба између Клинтонове и Обаме доведе до тога да многи подржаваоци поражене стране, буду толико разочарани да не изађу на изборни финале, а да неки међу њима чак „из ината” дају глас републиканцу.

Подсећа се, уједно, на различите „изворе подршке”. За Клинтонову махом гласају, наводе истраживачи – жене (пре свега белкиње), имигранти из Латинске Америке и њихови потомци, старији грађани и слој нижих квалификација. Уз Обаму су, рачуна се, већином мушкарци (а црнци готово „листом”), млади, као и припадници имућнијег сталежа…

У међувремену, републиканци су прионули на „збијање редова”. Посао им олакшава околност да Џон Мекејн има „готово недостижну” предност по броју делегата: 719, док је другопласирани Мајк Хакаби освојио 234 а трећи Рон Пол 14 таквих мандата за конвенцију почетком септембра.

Упорни Хакаби је, међутим, јучерашњим узлетом донекле оспорио такве рачунице. Победио је у Лујзијани и Небраски, а Мекејн у држави Вашингтон.

Гледано по броју „заклетих” и „ћудљивих” учесника завршних конвенција, изборни маратон је у обема странкама ушао у другу половину надметања. За председничку номинацију демократа потребно је 2.025 (водећа има 1.070) делегатских гласова. Његовом конкуренту међу републиканцима неопходан је 1.191 (водећи је освојио 719) такав глас.