Кад банкротирате, држава вам додели тутора

Како лични банкрот изгледа у пракси најбоље осликава сцена из филма „Ухвати ме ако можеш”, у коме Леонардо Дикаприо глуми тинејџера који је на превару постао пилот. „Успешни” син свом оцу, који има финансијске проблеме, поклања скупоцени аутомобил. Његов тата, међутим, одбија да прихвати поклон, јер је прогласио лични банкрот, па Пореска управа може да се запита одакле му луксузно возило и због тога може да има многобројне проблеме.

Овако то изгледа у Америци, али постоје многе недоумице како ће лични банкрот изгледати у Србији, ако једног дана такав закон ступи на снагу. Наша земља се на то, између осталог, обавезала споразумом са ММФ, а како објашњавају у НБС, то ће бити део свеобухватне стратегије за решавање питања проблематичних кредита која ће бити завршена до краја јуна ове године године.

То, међутим, не значи да ће, већ од јула грађани Србије моћи да прогласе лични банкрот, а још је даље од тога да ће презадуженима сви дугови бити отписани. У суседној Хрватској, припреме за увођење такозваног „особног” банкрота трајале су годинама. Влада је крајем марта усвојила Предлог закона о стечају потрошача којим се презадуженим грађанима омогућава нови финансијски почетак, а у Хрватском удружењу банака очекују да га Сабор усвоји у јуну. Економиста Дамир Новотни, међутим, не очекује, велико интересовање презадужених грађана кад закон ступи на снагу.

– Презадуженим грађанима се не опраштају дугови, већ им се додељује тутор или лични стечајни управник, који ће уместо њих располагати њиховим личним финансијама са циљем да се намире повериоци. Проблем је, пре свега, психолошки, јер нико не жели ментора који ће располагати његовим приходима и имовином. Са друге стране јављају се и политички отпори примени овог прописа. Поједине левичарске опције сматрају да је за презадуженост грађана крива влада и да становништво због тога не треба да сноси последице – објашњава Новотни и додаје да је и суседној Словенији мало интересовање за институцију банкрота.

Како каже тај систем је добро развијен у Америци, а од европских земаља функционише у Француској. На питање ко ће плаћати туторе, да ли грађани или судови који те менторе и додељују, наш саговорник одговара:

– Онај ко их и ангажује – грађани.

Како ће неко ко нема пара да плати рачуне и измирује обавезе према банкама моћи да плати личног стечајног управника, питали смо.

– Стечајни управник ће наћи начин да намири и себе и повериоце. То је исто као кад се из стечајне масе предузећа намирују они којима се дугују средства. Дакле, ако су приходи мали, тутор ће продати нешто од имовине – каже Новотни.

Дејан Гавриловић, председник удружења „Ефектива”, каже да је приликом израде стратегије у Србији веома важно дефинисати колики ће бити егзистенцијални минимум са којим ће грађани моћи да задовоље основне животне потребе, као и који ниво дуга ће бити довољан да неко прогласи лични банкрот.

Адвокат Војин Биљић, специјалиста европског права, каже да лични банкрот у свету представља појаву која ни најмање није пријатна за грађане.

– Онај ко прогласи стечај у замену за отпис дугова или њихово умањење, држави и повериоцима уступа читав корпус својих основних људских права. Почев од права на приватност, преко права на имовину па све до права на рад и слободан избор занимања. Шта је луксуз, а шта потреба, да ли ће грађанин прихватити сезонски посао или не и да ли ће оспорити дуг банци или комуналном предузећу у судском поступку, престаје да буде поље његове слободне воље и о томе одлучују други –објашњава Биљић.

Како каже, с обзиром на имовно стање грађана Србије и потенцијално велики број људи који би били погођени стечајем, трошкове стечајног управника највероватније ће сносити сами грађани. Једно од правила стечајног поступка је да се управо ти трошкови први наплаћују, подсећа Биљић. Тешко је поверовати да би држава имала могућност финансирања стечајних управника, све и кад би јој такав модел био прихватљив, додаје.

– Лични банкрот не би смео да прогласи ни поверилац , а ни држава, већ то мора бити чин воље самог грађанина. Међутим, треба имати у виду досадашњу праксу најзначајнијих поверилаца за већину грађана Србије, а то су: банке, пореска управа и јавна предузећа. Чињеница је да управо ови повериоци потпуно самостално и уз безначајан или никакав утицај самог грађанина доносе одлуку и о висини и о доспелости, па и о основаности потраживања – покушао је Биљић да илуструје зашто се плаши да институт личног банкрота не постане параван за заштиту интереса баш ових поверилаца, на штету грађана.

Он додаје да му није јасно како ће систем провере функционисати у пракси, с обзиром на веома лошу комуникацију надлежних служби.

– Контролу примања грађанина који је прогласио лични банкрот није могуће спровести путем бирократског система потврда на коме је базиран рад већине државних органа – закључује Биљић.

-----------------------------------------------------------

Банкрот калкулатор

На сајту Народне банке Србије постоји врло занимљив калкулатор кућног буџета (Твој новац), где грађани могу да унесу своје месечне приходе и расходе, као и податке о штедњи, кредитима, кредитним картицама. Један од одговора који могу да добију је и да су пред банкротом и да морају нешто под хитно да предузму са својим финансијама да би избегли такав сценарио.

Аница Телесковић

-----------------------------------------------------------

Од јула грађани Србије моћи ће да прогласе лични банкрот

Народна банка Србије (НБС) припрема стратегију за решавање проблематичних кредита, којом ће бити понуђено решење за проглашење личног банкрота грађана, а рок за њено доношење је 30. јун 2015. године, најавио је генерални директор Сектора за контролу пословања банака НБС, Жељко Јовић.

Дужницима који нису у стању да испуњавају своје обавезе према банкама, пореској управи, јавним предузећима и осталим повериоцима, могла би бити пружена могућност да прогласе лични банкрот и биће им додељен лични стечајни управник, рекао је Јовић синоћ за РТС.

Лични стечајни управник имао би задатак да испланира како да се дугови једног физичког лица што лакше и безболније измире, а да му се не угрози лична егзистенција, објаснио је он.

Граница од које ће бити проглашаван лични банкрот грађана биће накнадно одређена, али ће за почетак бити дефинисан временски период, рецимо 10 дана, као дозвољена граница за кашњење у измирењу обавеза, после које ће бити проглашаван лични банкрот, додао је Јовић.

Према његовим речима, пре проглашења личног банкрота грађанима ће бити омогућено да реструктурирају своја дуговања, да их репрограмирају, продуже рок враћања и отплаћују мање камате.

Грађанима ће бити учињен уступак да ускладе своје трошкове и примања да би могли да враћају дугове, а ако ни то не могу, тек онда ће бити проглашаван лични банкрот и добиће личног стечајног управника, објаснио је и додао да ће трошкови ангажовања личног стечајног управника зависити од модела који буде примењен.

Стратегија за решавање проблематичних кредита припрема се у сарадњи са ММФ-ом, Светском банком и Европском банком за обнову и развој, навео је представник НБС.

Ванредни професор на Београдској банкарској академији Малиша Ђукић рекао је да лични банкрот подразумева однос између банке и грађана и идеја је да се новим законом дужнику омогући да учини све што може и да, рецимо, у року од три до пет година измири дугове, и то је скандинавски модел – један од три најчешћа у Европи.

Ђукић је казао да би требало да буде одређен суд који ће се бавити личним банкротом грађана, оцењујући да би пре проглашења личног банкрота требало наћи задовољавајуће решење и за повериоца и дужника.

Један од кључних момената биће да се одреди граница прихода испод које лични стечајни управник не може грађанима дужницима узети средства, и да му се омогући минимум егзистенције, рекао је Ђукић.

Председник Управног одбора Републичке уније потрошача Денис Перинчић рекао је да би грађанин требало да буде заштићен од поверилаца да би учинио све што може да измири своја дуговања пре проглашења личног банкрота.

Перинчић је изразио незадовољство што банке данас у Србији продају имовину својих дужника испод тржишне цене, скоро у бесцење, често испод половине тржишне вредности.

Према званичним подацима, у овом тренутку у просеку сваки становник Србије дугује скоро 900 евра, око 150.000 је у озбиљним финансијским проблемима, док су банке блокирале рачуне око 200.000 грађана.

Танјуг