Запад у грчком лавиринту

Амерички председник Барак Обама не састаје се ове седмице са грчким министром Јанисом Варуфакисом, као што је прво јавила грчка, а затим пренела светска штампа, саопштила је јуче Бела кућа. Европска комисија демантује гласине о скором састанку бриселске групе (читај: тројке инспектора међународних кредитора Атине) поводом најновије скице грчког предлога реформи, истакнуто је јуче у седишту ЕУ.

„Грчка је све ближа провалији. Тешко да ће министри финансија еврозоне на седници 24. априла у Риги одобрити исплату реформама условљене транше кредита помоћи Грчкој”, упозорио је у среду Петер Казимир, министар финансија Словачке. „Светске берзе су у случају Грчке већ укалкулисале сваки могући сценарио. Не видим да се неко брине да ће се грчки синдром разлити даље у еврозони. Она се већ заштитила...” одсекао је у Вашингтону уочи почетка пролећног заседања Светске банке и ММФ-а Волфганг Шојбле, немачки министар финансија. Уз пут, заменици министара финансија (!) одредили су Грчкој крајњи рок 20. април – када мора да преда прихватљив и свеобухватан план реформи, иначе...

У какофонији злослутних претњи, да ли је Запад овог пролећа стварно спремио опело најзадуженијој чланици еврозоне?

Ако је веровати најновијим прогнозама Међународног монетарног фонда, Грчка је земља која ће у 2016. остварити рекордни раст бруто друштвеног производа у Европи од 3,6 одсто! Тако барем стоји у званичном документу ММФ-а о невеселом привредном расту света у идућој години.

На основу чега ММФ очекује ружичасти скок БДП-а Грчке догодине, ако је њен главни економиста Оливије Блашард колико ове седмице изјавио да није сигурно да ли је та земља уопште и даље у Европи? Да ли ММФ зна нешто о грчкој економији, о чему Европска комисија, Европска централна банка или Еврогрупа још немају информације? Или је ММФ опет погрешио, као више пута до сада током шестогодишње дужничке кризе Грчке.

Ако је грчка криза тренутно у завршном стадијуму, онда кредитори Атине и финансијски центри моћи Запада ових дана показују изражене знаке растројства.

На једној страни Марио Драги, председник Европске централне банке, и Волфганг Шојбле јасно наглашавају да еврозона више неће чинити никакве уступке Атини. На другој страни шефица дипломатије ЕУ Федерика Могерини ове седмице апелује на Европу да „покаже флексибилност у решавању грчке дужничке кризе, не само због солидарности, већ и зато да би одбранила своје заједничке интересе”.

Госпођа Могерини ове седмице није појаснила које заједничке интересе има на уму. Као што ни Шојбле није прецизирао против којих су се то „све” сценарија у случају Грчке обезбедила и финансијска тржишта и еврозона. Да ли је у обрачун „одбрамбених заштита” од Грчке, на пример, укључен и извештај о резервама нафте и гаса у грчким територијалним водама Јонског и Егејског мора – које су америчким геолозима знане још од седамдесетих година прошлог века?

Грчка је чланица НАТО-а, држава са најдужом поморском границом Европе према спољном свету (према Турској у линији дугој скоро седам хиљада километара), веома озбиљан купац немачког и француског наоружања. Званична Атина је дугогодишњи блиски партнер (привредни или политички) са Кином, Ираном, одскора и Русијом. Грчка при томе на својој територији има преко милион избеглица (међу њима преко половина је без путних докумената).

Колика је вредност ових геополитичких параметара Грчке (као и неких других, на пример у домену транспорта енергената)? Да ли је мања или већа од седам милијарди евра око којих се у овом тренутку натежу Атина и њени западни кредитори?

У лавиринту са нетрпељивим западним кредиторима, Атина је већ нашла један излаз. Колико јуче Ципрасова влада објавила је почетак разговора са Московом о набавци нове генерације ракета за домаћи одбрамбени систем.