Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сећање на јасеновачке жртве

Сећање на јасеновачке жртве

Доња Градина – Даном сећања у Доњој Градини код Козарске Дубице, у Републици Српској, обележено је страдање у јасеновачким логорима смрти. Ове године обележено је 70 година од пробоја групе логораша, то јест, откако су 1.073 логораша 1945. кренула у пробој, да би у слободу закорачило свега њих 127.

Према подацима Међународне комисије за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора, у злогласном логору Јасеновац током Другог светског рата страдало је 700.000 људи, од чега 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. Систем логора смрти Независне државе Хрватске обухватао је око 80 логора. Више од половине жртава из комплекса усташких логора у Јасеновцу убијено је у највећем стратишту Доња Градина. Од руке злочинаца страдало је и 20.000 деце.

Обележавање почело је служењем свете архијерејске литургије у цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици, коју је служио владика бањалучки Јефрем. Након што су положени венци на Гробном пољу Тополе у Спомен-подручју Доња Градина – које се састоји од 41 масовне гробнице – одржан је помен жртвама. Венце су, између осталих, положили премијер Србије Александар Вучић и председник РС Милорад Додик, као и председавајући Председништва БиХ Младен Иванић.

Вучић је на комеморативном скупу рекао да систем усташког логора у Јасеновцу представља највеће појединачно стратиште на простору некадашње Југославије током Другог светског рата и једно од највећих у Европи и свету.

„Овде су покушали да истребе нас Србе. Без милости и без гриже савести”, рекао је Вучић и додао да је Доња Градина српски Јад Вашем и место највећег страдања. Премијер Србије истакао је да се 20.000 деце није радовало свом детињству и да су умрли у пакленим мукама. „О обиму злочина сведочи и то што се 70 година од пробоја логораша истражују, пописују и идентификују жртве. Хиљаде несталих породица не постоји на списковима јасеновачких жртава. Не желим данас да говорим о броју жртава, али се он повећава из дана у дан”, рекао је Вучић. Он је додао да сукобе деведесетих није могуће разумети без схватања значења речи Јасеновац и колективног страха од истребљења западно од Дрине.

„Јасеновац је био понор људске врсте, али је на нама да тај понор премостимо истинским праштањем и руком помирења. Без намере да се икад светимо, али и намере да икад заборавимо”, навео је Вучић, нагласивши да Јасеновац мора бити место окупљања свих народа, као и место учења и праштања.

„Ево нас овде на обе стране реке Дрине и немамо намеру да одемо било где и никада нећемо да нестанемо. Нашем народу не требају нове територије и никакви ратови. Ми поштујемо све друге”, поручио је Вучић и подсетио да је овде на најмонструознији начин вршено систематско ликвидирање цивила, чланова покрета отпора, припадника српског, јеврејског, ромског и других народа, жене, деце, старих и болесних.

Милорад Додик, председник РС, рекао је да злочин ових размера није виђен ни пре ни после злочина почињеног од стране НДХ.

„Ратове из 90-их година нико не може да схвати уколико се не окрене уназад и погледа шта се то десило у Јасеновцу и уопште са Србима у Другом светском рату. Не намеравамо претити осветом, али Србија и РС у великим националним питањима морају да буду заједно. Заједно ћемо реализовати пројекат снимања филма о Јасеновцу о чему сам разговарао са Вучићем”, рекао је Додик и напоменуо да су Срби највећи страдалници Другог светског рата али и протеклог рата из 90-их година.

„Срби су веровали у Југославију, али то је била наша заблуда. Та држава и комунистичка власт сакрила је чињеницу о убијању у Јасеновцу”, нагласио је Додик.

Градоначелник израелског града Модин Хаим Бивас рекао је да постојање државе Израел, као и Републике Српске, гарантују да се злочини више неће поновити.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.