Мало пријављених за отпремнине

Преостали радници у 188 предузећа са списка за стечај Агенције за приватизацију као да нису заинтересовани за социјални програм. Према доступним подацима од око пет хиљада радника тек 10 до 20 одсто пријавило се за отпремнине. Сви они који се не пријаве, могли би да остану без посла, али и без пара.

Колико их се до овог тренутка тачно пријавило у министарству привреде јуче нисмо добили прецизан податак. Иако је ово министарство недавно апеловало на раднике да узму отпремнине и том приликом саопштило да се тек 1.100 њих пријавило за одлазак.

Међутим у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања не кажу колико се тачно радника пријавило у предузећима која одлазе у стечај већ само наводе да су одобрена средстава за решавање 3.127 запослених у 54 предузећа која су доставила захтев. Али то се односи на сва предузећа за која је Агенција за приватизацију прикупила писма о заинтересованости, односно свих 512 која чекају купце.

– Свакодневно нам се обраћају привредна друштва ради добијања инструкција у вези са припремама програма решавања вишка запослених и информацијама о документацији коју је потребно доставити – истичу у овом министарству.

Према акционом плану, који је влада усвојила последњег дана јануара ове године, 188 предузећа је дужно да у року од 60 дана од пријема обавештења Агенције за приватизацију, спроведу анкету за социјални програм. Наравно из тога је изузето 76 фирми у којима нема запослених, а пошто су све преостале фирме обавештене у другој половини фебруара, рок од два месеца полако истиче. Тај програм не може да се мења, нити рокови могу да се пролонгирају и уколико не искористе ову шансу, радници у предузећима која ће у стечај могли би да остану без било какве накнаде, јер моментом отварања стечаја њима престаје радни однос.

Да је одзив слаб и да се у појединим предузећима нико није пријавио потврдио је недавно и Љубомир Шубара, директор Агенције за приватизацију. Држава не може раднике да натера, а то, како је рекао, може да створи додатни проблем на који нико није рачунао. Са друге стране у ИХП „Прахово” сви радници пријавили су се за социјални програм, а то предузеће због уске везаности за РТБ Бор мора да ради макар и у стечају. Такође и сви запослени у МИН вагонки и МИН локомотиви из Ниша одлучили су да прихвате социјални програм и понуду државе да уз отпремнину од 200 евра по години стажа напусте радно место.

Они су ипак изузеци.

Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката, чак тврди да се само десет одсто радника у свих 188 предузећа пријавило за отпремнине. Она каже да податке добија директно из синдиката тих предузећа тако да има добар увид какво је расположење радника. Разлоге слабог одзива објашњава тиме да радници са једне стране верују у спас својих предузећа, јер чују у јавности како се говори да стечај није крај за предузећа. Главни проблем јесте што ако узму отпремнине могу да остану ускраћени за заостале зараде.

– У неким предузећима раднике су уцењивали да прво потпишу споразуме да се одричу потраживања за неисплаћене зараде да би добили отпремнине. Требало је да обећају да неће тужити предузеће, односно да ће повући тужбу, уколико су је раније покренули – каже Савићева.

Просечан износ отпремнине је око 3.500 евра, а већина њих потражује много веће износе за вишегодишње неисплаћене зарада, затезне камате и све што уз то иде, тако да им се узимање отпремнине не исплати.

– Потпуно су свесни да паре од отпремнина кратко трају, а да су исувише мале да би отпочели свој бизнис. Велики проблем Србије јесте мањак радних места и немогућност новог запошљавања. Сви ови људи свесни су да губитком и оваквог посла, нови неће наћи. Реч је углавном о људима педесетих година, који немају услове за пензију, а знају да су мале шансе да их неко поново запосли – наводи Савићева.

Влада је у Транзиционом фонду обезбедила 16 милијарди динара за њихову отпремнину, а максимални износ са којим ће запослени отићи из предузећа је 8.000 евра. Радници на располагању имају три модела социјалног програма, и моћи ће да изаберу најповољнију опцију. Могу се одлучити за 200 евра по години радног стажа. Друга опција је отпремнина до 500 евра по години стажа, али не већа од 8.000 евра, ако постоји договор са фирмом и трећа могућност је отпремнина од шест просечних зарада у Србији.