Прогонитељима жена место је у затвору

Четрдесетдеветогодишња Славица Ракуљ, коју је пре неколико дана у једном дорћолском кафићу убио њен бивши партнер Горан Милановић, последња је брутално убијена жена која је била жртва прогањања. Како је јуче за ТВ Пинк изјавио шанкер Ненад Граовац, колега убијене жене, она је месецима била изложена прогањању од човека који ју је убио. Милановић је пре убиства уходио и малтретирао Славицу јер није желела да му се врати. Несрећна жена била је принуђена да се чак пресели код пријатељице. Неколико пута је позивала полицију и тражила заштиту. Два сата пре убиства седели су и мирно разговарали. Шанкер се сада каје што није позвао инспекторе који су водили њен случај. Али, Славица му то није дозволила...

Месец дана раније, прогонитељ у Бачком Градишту прескочио је ограду, разбио прозор и убио жену коју је годинама пратио, а неколико недеља пре тога, девојка је убијена у породичној кући у Зајечару када је прогонитељ ушао у њену собу преко терасе.

У последњих неколико месеци једна девојка је убијена у Сремској Митровици од стране прогонитеља, а две девојке у Ћуприји такође је убио – прогонитељ.

Иако је Србија 2013. године ратификовала Конвенцију Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама која захтева да се прогањање квалификује као кривично дело, Министарство правде још није изменило Кривични законик како би се омогућило кривично гоњење учинилаца овог дела. Због тога су представнице Аутономног женског центра поново апеловале на представнике власти да заштите жене од прогонилаца јер сваке године неколико њих страда због „неузвраћене љубави“. 

Вања Мацановић, адвокат Аутономног женског центра, истиче да случајеви прогањања жена уопште нису ретки, али да их професионалци из неког разлога не препознају, односно не третирају довољно озбиљно.

„Нама се често јављају жене које прогањају познати или непознати мушкарци и све имају исти проблем – како да докажу полицији да их неко прогања, будући да праћење које не садржи претње законодавац не третира као угрожавање безбедности. Међутим, ако вам особа са којом нисте у емотивној вези пошаље 50 СМС-а дневно у којима пише ’Волим те’, ако вас сачекује испред зграде или вам шаље поруке и слике на ’Фејсбуку’, ви то не доживљавате као комплимент већ као прогањање, а наши законодавци изгледа не разумеју да прогањање може бити претходница кривичног дела. Ако је жена приморана да због таквог ’обожаваоца’ мења број телефона и трасе којима се креће, онда то мења квалитет њеног живота и њену душевну стабилност“, објашњава наша саговорница.

Милан Скулић, професор кривичнопроцесног права на Правном факултету у Београду, каже да кривично дело прогањања постоји у законицима неких европских земаља, али да је оно ипак присутније у англосаксонском законодавству.

„У нашем Кривичном закону постоји кривично дело угрожавање сигурности и већина онога што се назива прогањање може се подвести под то кривично дело. Међутим, изузетно је тешко уредити законом све емотивне односе – ако неко шаље другој особи мноштво СМС-а са љубавним садржајем у којима нема претњи то се не може назвати прогањањем нити угрожавањем безбедности. Често је прогањање последица неразјашњених емотивних односа и често је танка граница између праћења и прогоњења. Међутим, ако нека особа сумња да је прогоњена и да је њена безбедност угрожена, полиција мора да реагује и испита случај“, изричит је професор Шкулић.   

-----------------------------------------------------------

У последњих пет година 22 жене убиле своје партнере

У периоду од 2010 до 2014. године 16 жена убиле су своје мужеве, пет жена убиле су своје невенчане супруге, а једна жена пресудила је свом бившем мужу, говори статистика Министарства унутрашњих послова. У истом периоду 137 жена смртно је страдало од руке својих партнера – 2010. године убијене су 32 жене, 2011. године – 29 жена, 2012. године – 32 жене, а 2013. године чак 44 жене.