Македонци дали више немачким инвеститорима

Губи ли Србија трку са земљама у окружењу у привлачењу страних инвестиција?

Ово питање се наметнуло после изјаве Мартина Кнапа, директора Немачко-српског привредног удружења, у уторак на представљању резултата анкете, да су три немачке фирме уместо да код нас отворе фабрике, отишле у Македонију. Од те три фирме, две ће, како се дознаје, запослити око 1.600 радника.

Бојан Ристић, асистент на београдском Економском факултету, каже да је тешко на основу ове изјаве оценити да ли Србија губи трку у привлачењу страних инвеститора упоређивањем услова пословања у Србији и Македонији.

– Замислите, на пример, да нека компанија намерава да инвестира у капацитете за производњу вина – каже Ристић. – Македонија би била боље место за тај посао, јер има више сунчаних дана, чак иако би Србија пружила нешто боље услове за пословање такве компаније. Пример је крајње тривијалан, али кад нијансе одлучују, он одсликава колико је тешко доћи до одговора „зашто Македонија, а не Србија” кад се не зна о ком типу пословања је реч.

Наш саговорник напомиње и да је одлука предузећа да инвестира у страну земљу део његове пословне политике, а она се доноси на основу детаљних анализа, а често и преговора са владама поводом нестандардних уступака који се могу добити. Таквих случајева је било прилично у нашој скоријој историји, додаје, а при томе треба имати у виду да сваки уступак повећава профитабилност улагања.

Зато би можда ваљало поставити питање: шта су Македонци понудили немачким компанијама у замену за њихов долазак, што можда ми нисмо – каже Ристић. – Наравно, ово све под претпоставком да је реч о знатном износу капитала, а последично и радних места, да би земље величине Србије или Македоније нашле интерес да преговарају.

Коначно, и Србија из месеца у месец у конкуренцији са земљама из региона доводи на свој терен све већи број инвеститора. Прекјуче смо извештавали о „Сваровском” у Суботици. Има озбиљних најава и о новим инвеститорима. Тиме очигледно падају у воду дежурне замерке „страних инвеститора” о некаквој политичкој или друштвеној нестабилности Србије као домаћина страних улагача. У овом конкретном случају пресудило је нешто друго, јер Македонија ни по чему није пример државне, политичке или економске стабилности.

Светски економски форум сваке године рангира земље по Индексу глобалне конкурентности, а Светска банка по условима пословања. Ристић каже да је 2014. години Србија рангирана на 94, а Македонију на 63. позицији од 144 земље.

– Независно од разлика у позицији на листи, које често нису реалне, јер су подложне субјективним оценама при анкетирању, што умањује упоредивост земаља, важно је видети да је Србија, као и Македонија остварила велики напредак у односу на претходну годину. То значи да су у оба случаја услови пословања заједно са конкурентношћу земље побољшани у односу на претходну годину. Ако је судити према томе, разлог одлуке о неинвестирању не би требало тражити у погоршању пословне климе у Србији.

Србија је у Извештају о условима пословања Светске банке за 2015. годину (Doing Business), којим се оцењује лакоћа пословања у некој земљи, пала са 77. на 91. место. Од земаља у региону најбоље је пласирана баш Македонија, на 30. месту, Црна Гора је на 36. позицији, Бугарска на 38. месту, Румунија на 48, Словенија на 51, а Хрватска на 65. месту.

Иако је 2014. донет нов Закон о раду, у извештају пише да Србија није забележила реформе које се мере у извештају и које олакшавају регулаторни оквир током 2013. и 2014. године. Поред тога, Србија је отежала поступак преноса имовине. Упућени кажу да је највећи пад ове године направљен у области укњижбе некретнина, где смо пали за 24 места у односу на претходни извештај.

У извештају за претходну годину Србија је била на 93. позицији, али је у међувремену промењена методологија, па би се према показатељима у извештају за претходну годину нашла на 77. месту.

Најлошије оцене добили смо због начина издавања грађевинских дозвола, где се налазимо на 186. месту и по начину плаћања пореза – на 165. месту. Предузетници у Србији се суочавају са 67 плаћања годишње, ако желе да буду у складу са пореском регулативом, што је највише у Европи. Најбоље смо прошли у заштити мањинских инвеститора (32. место) и решавању стечајног поступка (48. место). У СБ су закључили да 91. место на листи указује да је потребно још доста тога урадити.

Трошкови добијања грађевинских дозвола највиши су у региону Европе и централне Азије (26 одсто вредности складишта које се гради). Скраћивања времена чекања на грађевинску дозволу са 279 на 28 дана од 1. марта ове године требало би да нас веома помери на овој ранг-листи Светске банке.

-----------------------------------------------------

Нешто лошији резултати

У последњој анкети стотину предузећа Немачко-српског привредног удружења о условима пословања у Србији за 2015. годину, која се спроводи десет година заредом, добијени резултати су нешто лошији него у претходној. Трећина испитаника је своје пословање оценила као добро, готово 60 одсто као задовољавајуће, а само четири процента није задовољно. Проценат оних који би поново инвестирали у Србији са 92 у 2014, смањио се на 88 одсто у овој години.