Откривање мистерије Ајнштајнових

Уочи 60 година од смрти Милеве Марић-Ајнштајн, Нови Сад је на корак до отварања ексклузивног спомен-музеја о познатој научници. Њену породичну кућу у центру града, у Кисачкој 20, како смо већ писали, новосадским властима понудио је на поклон њен унук и једини наследник Бернард Цезар Ајнштајн. Међутим, та понуда је и даље „на чекању“, јер имовинско-правни односи нису решени.

Ђорђе Крстић, истраживач и пријатељ породице Ајнштајн, кога је унук Бернард овластио да буде носилац пројекта опремања спомен-музеја његове баке, објашњава за „Политику“ зашто ће отварањем овог објекта Нови Сад постати део светске научне историје.

– Нови Сад ће добити светски ексклузивитет. У том музеју ће бити откривен живот Милеве Марић, покретачког ума Албертовог генија. Ајнштајнови биографису његов живот с Милевом веома мало испитали, тако да је поприлично остао завијен у вео мистерије, иако су се баш у тих 15 година њиховог заједничког живота, рада и брака десиле најзначајније ствари у Албертовом стваралаштву. Према сведочењима оних који су тада били блиски са паром Ајнштајн, они су радили заједно у страсном стваралачком напону. Уосталом, моја је жеља да документи о томе буду на једном месту, у породичној кући Милеве Марић-Ајнштајн – наводи Крстић.

Јавности ће бити представљено педесетак експоната, колико је до сада прикупио, открива даље наш саговорник:

– Ради се о фотографијама, документима и спомен-предметима. Посебно ексклузивне ће бити ствари које до сада нису виђене, још неоткривене фотографије супружника Ајнштајн, затим Милевина писма која раније нису нигде објављивана... Наравно, свему томе треба додати и књиге и публикације о славним научницима које не могу да се купе на српском тржишту. У већини докумената се да наслутити да је она сарађивала са Албертом на његовом научном раду, мада су главни докази за то очевици који су их редовно виђали како седе једно уз друго, нешто рачунају, записују и разговарају о подручјима физике.

Ђорђе Крстић је овдашњој јавности познат као аутор књиге „Милева и Алберт Ајнштајн – љубав и заједнички научни рад“. Иако већ годинама живи у Словенији, каже да му је познато да је кућа Марићевих у Кисачкој 20 у веома лошем стању, да јој прети урушавање. Изграђена је 1907. у необарокном стилу, на имању од 27 ари, али од када је национализована 1945, у одржавање није улагано.

– Чуо сам да све стоји док се не рашчисте имовинско-правни односи, али сам већ у контакту са директором Музеја града Миланом Парошким, коме планирам да поклоним све експонате које имам о Милевином раду. Сви редом су се огрешили о Милеву и заслужила је да бар у Новом Саду, где је њен отац направио породичну кућу, напунимо витрине успоменама на њу и Алберта – тврди Крстић.

За пола века колико истражује живот Милеве и Алберта, упознао је многе њене савременике и рођаке по Војводини, од којих је и добио очувана писма и личне предмете. Наглашава да су у сакупљању грађе пресудни били његови сусрети са, сада покојним, старијим Милевиним и Албертовим сином Хансом Албертом. Он му је и потврдио аутентичност неких предмета, попут необичне луле коју је Алберт поклонио своме тасту, фотоапарата који је Милева добила после растанка од Алберта и других. Ђорђе Крстић верује да ће многе од тих ствари ускоро бити виђене у Новом Саду.

Једна од нерешивих загонетки у животу Ајнштајнових јесте и то где су нестале ствари и документи из станова Милеве Марић у Цириху. Крстић каже да његова истраживања непобитно доказују да је Милева те станове купила новцем који јој је Алберт дао од Нобелове награде. Наводно, он је цео новчани део Нобелове награде поклонио бившој супрузи, али је то дуго прикривао и од најбољих пријатеља. Живот познатог пара већ више од пола века интригира светску научну јавност, посебно Милевин допринос у раду светски признатог генија. Милева Марић је сахрањена у Цириху, а није познато да је,као успомена на њу, негде подигнута бар спомен-плоча.