Сналазили се по увалама и вртачама

Деспотовац – На теренима Липовице и Беле Реке изнад села Липовица код Деспотовца одржано је дводневно такмичење југоисточне Европе у оријентирингу. Првог дана одржано је такмичење за светску ранг-листу и меморијал „Чика Душко Јовановић”, у част првом секретару Планинарског савеза Србије, оснивачу клуба „Победа” из 1948. године и градитељу дома на Рајцу. Такмичило се преко 250 учесника из Норвешке, Бугарске, Румуније и Србије у 25 узрасних категорија од 12 до преко 60 година. Сви су имали засебну стазу. Циљ такмичења био је да у што краћем року обиђу контролне тачке које се налазе на карти. Занимљиво је да је ова манифестација први пут одржана ван Београда, и то на теренима источне Србије, богате крашким рељефима, вртачама и увалама. Карту су урадили најбољи бугарски реамбулатори, који раде карте за оријентиринг за светска првенства.

– Без добре карте оријентиринг би био као када би се фудбал играо пластичном лоптом. Учесници су презадовољни тереном. Због одличне логистике домаћина, који су нас изненадили гостољубивошћу, будућа такмичења ћемо вероватно одржавати на овим теренима – каже за „Политику” Владислав Матковић, директор трке и председник клуба организатора, члан клуба „Победа” из Београда.

Драган Ћирић, задужен за спортске манифестације у Секретаријату за спорт и омладину града Београда, годинама прати овакве манифестације:

– Ослушкивао сам како реагују такмичари. Сви су били одушевљени конфигурацијом терена и гостољубивошћу. Кад неко прође стазу без оптерећења, то значи да је она добро осмишљена. Нисам могао да верујем да су ме такмичари који су улазили у циљ с одушевљењем питали да ли би могли још једном да пређу стазу.

Такмичарка Радмила Шуљагић, члан планинарског клуба „Победа” из Београда, по занимању професор историје у Средњој школи за негу лепоте, оријентирингом се бави већ десет година, још од студентских дана.

– Интересовао ме је спорт који тражи и интелектуалну, а не само физичку активност. Оријентиринг је одлична комбинација физичке активности, јер се све време крећемо и трчимо, а морате и да одлучујете да ли ћете проћи тежим а краћим, или дужим али лакшим путем – вели Шуљагићева и додаје да у школи води секцију за сналажење у природи.

Према њеним речима, ово је спорт који се учи најмање годину дана и за који је потребно да се прође обука да би спортисти знали да читају карту и симболе препознају у природи. Најзанимљивије је се изнова истражује терен на ком се организује такмичење. Како су неки такмичари спавали у етно-кући „Милановић”, а остали били распоређени по домаћинствима, у Липовици би би требало порадити на развоју спортског туризма.