Немци о грчком дугу, а Грци о немачкој корупцији

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Док су немачка јавност, аналитичари и медији превасходно окупирани грчким дуговима и могућношћу да Грчка напусти еврозону, скоро неопажено је промакла вест из Грчке да су тамошњи тужиоци најавили подизање тужби против неколико менаџера немачког произвођача возила „Дајмлер”, због уплетености у вишемилионско подмићивање грчких званичника.

Како „Тагесшпигл” преноси писање грчких медија, руководиоци штутгартског ауто-гиганта терете се да су дали око два милиона евра мита за склапање уговора о продаји војних возила Грчкој од 1997. до 2000. године, укупне вредности веће од 100 милиона евра. Грчки тужиоци цео случај заснивају на документима које је прикупило Министарство правде САД, оптужујући „Дајмлер” да је од 1998. до 2008. подмићивао званичнике 22 државе света како би продавао аутомобиле на тим тржиштима.

Амерички тужиоци су проценили да је немачка компанија на мито потрошила око 50 милиона долара, тако да је 2010. у вансудској нагодби исплатила америчкој држави 185 милиона долара због кршења америчких прописа.

У време процеса у САД, „Дајмлер” је због овог скандала отпустио више од 40 својих запослених, али засад није познато да ли ће неко од њих бити оптужен у Грчкој. На листи земаља укључених у аферу налазили су се и Србија, Црна Гора, Хрватска, Русија, Кина, Египат, Мађарска, Индонезија, Обала Слоноваче, Летонија, Нигерија, Тајланд, Турска, Узбекистан, Вијетнам, Ирак, Северна Кореја и Либерија.

Ово није први случај да грчки тужиоци терете руководиоце немачких фирми, будући да је пред грчким судом у новембру прошле године подигнута оптужница против 13 бивших шефова у „Сименсу” који се терете да су дали 62 милиона евра мита. Ова немачка компанија је пре три године потписала уговор о поравнању са Грчком по којем је пристала да се одрекне потраживања од 80 милиона евра за реализоване пројекте и опрему достављену грчкој држави, али и обавезала да плати 90 милиона за финансирање академских и истраживачких програма, као и да уложи 100 милиона евра у Грчку, кроз своју грчку подружницу „Сименс Хелас”. У замену за то грчка влада се одрекла било какве надокнаде од грађанских или административних тужби у вези са подмићивањем и корупцијским скандалом у пословању „Сименса” на грчком тржишту. Ипак, уговор није ослободио компанију од могућности гоњења пред кривичним судом.

Иако поједини правни стручњаци у Немачкој оптужују грчке тужиоце да подижу политички мотивисане оптужнице, Транспаренси интернешенел је у више студија утврдио да се немачке компаније не држе баш најбоље праксе када је у питању лобирање, а да су нарочито склоне спорним уговорима када продају наоружање и војну опрему.

У најновијој анализи рада 163 оружарске компаније из 47 земаља, ова међународна антикорупцијска невладина организације наводи да немачке оружарске компаније нису добиле баш најбоље оцене када је у питању етика и антикорупцијски програми, који треба да допринесу да се спречи сукоб интереса и продаја лоше опреме.

Транспаренси интернешенел указује и да се Немачка и њена индустрија често не држи добре праксе ни при лобирању код институција Европске уније, па је, према анализи ове организације, испунила само 23 одсто међународних стандарда у лобирању, дупло мање од Словеније, Литваније и Велике Британије.

„Немачка је лоша (у погледу придржавања међународних стандарда у лобирању), а ЕУ има проблема да натера старе државе чланице да се реформишу”, каже Данијел Фројнд из Транспаренси интернешенела.

Док немачке фирме нису оптуживане за нелегално лобирање, пред америчким, немачким и грчким судовима јесу за мито и корупцију. И то највеће немачке фирме, као што су „Дајмлер”, „Сименс” „Фероштал”, „Рајнметал”, „Дојче банк”, „Дојче бан” и „Дојче телеком”. Упркос томе што су и немачки судови утврдили немали број случајева у којима су немачке фирме подмићивањем званичника добијеле послове у Грчкој – чак и оне које попут куповине новог оружја нису биле потребне Грчкој – у немачкој јавности је захваљујући медијима, попут таблоида „Билд”, одомаћено мишљење да су Грци искључиво сами криви за огромну дужничку кризу.