Српски производи непознати Јапанцима

Ових дана у организацији амбасаде Јапана у Привредној комори Србије одржан је велики скуп на тему „Како пословати с Јапаном”. То је био повод да представника Јапанске организација за спољну трговину (Japan External Trade Organization, JETRO),Такуро Нозаве то и буквално питамо – како пословати с Јапаном, земљом којој смо лане продали робу за свега 6,7, а купили за 131 милион долара. Готово статистичка грешка у односу на прошлогодишњу укупну јапанску спољнотрговинску размену у којој је извоз био 690, а увоз 812 милијарди долара.

– Ако желите да продајете српске производе на јапанском тржишту, њихова цена и квалитет морају бити врхунски. То је најважније. Јапанске фирме захтевају висок ниво производа, јер то очекују њихови купци. Треба уложити доста труда да се испуне високи захтеви, али када их једном достигнете, можете очекивати уговор за релативно дугу сарадњу са јапанским компанијама. Компанија из Сирогојна годинама успешно извози традиционалне везене производе у Јапан. Предложио бих да њих питате за савете како успети на јапанском тржишту, каже Нозаве слажући се с оценом да добре и пријатељске односе две земље не прати одговарајући „ниво економских односа”.

По његовој оцени проблем је у томе што наши производи нису довољно познати ширем кругу јапанских пословних људи. Јапан, подсећа наш саговорник, сваке године у марту организује велики трговински сајам хране Фудекс. Наша агенција за промоцију извоза СИЕПА учествовала је једном уз њихову подршку. Нозаве није сигуран хоће ли нас и даље бити тамо, али на адреси http://www3.jma.or.jp/foodex/en/index.html сви заинтересовани српски партнери могу пронаћи све детаље. Следећи Фудекс је у марту 2016. године.

Подсећамо господина Нозаве да Србија има веома добар географски положај и уговоре о бесцаринском извозу не само са Русијом и евроазијском унијом, већ и са Турском, али да јапанских фабрика аутомобила нема код нас.

Нозаве прихвата чињеницу „да Србија има добар географски положај, али, искрено говорећи, та чињеница не доноси велику предност, јер Србија нема довољно адута у поређењу са земљама у окружењу”. Добро је, каже, што приступамо Европској унији и он је већ сада сигуран да ће више јапанских компанија бити заинтересовано да инвестира у Србији тек када постанемо и члан ЕУ.

Отуда и савет да ојачамо једну или две извозно оријентисане индустрије, као што су ауто-индустрија или информатичке технологије. Мађарска је то урадила са својом индустријом ауто-делова и то је успешно привукло неколико јапанских произвођача аутомобила.

У Србији смо, кажемо нашем саговорнику, годинама слушали о некаквом јапанском економском покличу из шездесетих година – извозити или умрети. Питамо га да ли је та крилатица и даље актуелна и да ли је Србија негде направила неку развојну грешку, поготово када је извоз у питању, јер економије код нас и у Јапану послују готово на истим принципима?

Нозаве каже да њему та „јапанска” крилатица није баш позната, али он „не мисли да је Србија направила неку већу развојну грешку. Мислим да Србија има исти потенцијал као Јапан да направи исту трговинску стратегију. Чуо сам да је велики број српских компанија заинтересован за јапански Каизен метод у жељи да подигне ниво квалитета производа. Када те производе високог квалитета, као такве, препознају друге државе, имаћете више прилика за извоз”.

Додаје да „стране инвестиције имају велики утицај на домаћу економију али да су исто тако и непредвидиве. Ако Србија тежи дугорочном одрживом расту, влада би требало да развија домаћу индустрију и компаније. Ако земља има висок индустријски ниво, сигуран сам да ће стране компаније бити заинтересоване, чак иако је цена радне снаге релативно висока у поређењу са суседним земљама”, каже Нозаве и подсећа да јапански премијер Абе сигурно води земљу и да се јапанска економија полако опоравља. Упућује нас на адресу: http://www.japan.go.jp/_userdata/abenomics/20150421_Abenomics.pdf

на којој је мало детаљнији приказ. „Након такозваног ’Лиман шока’ (слом америчке инвестиционе банке Лиман брадерс септембра 2008.) многе јапанске компаније оклевале су са већим коришћењем директних страних инвестиција. Чак су их и смањивале. То се осетило и у западној Европи. Било је неизбежно да се исто деси у Србији. Упоредо са опоравком јапанске економије, надам се да ће се исто десити и са директним инвестицијама”, процењује Нозаве.

Кажемо госту да се код нас приватизација приводи крају, али без јапанских фирми и инвеститора. За њега то није изненађујуће, али „докле год постоји политичка и економска стабилност у Србији, јапанске компаније ће посматрати Србију на путу ка чланству у ЕУ”, каже Нозаве и опет нас и наше фирме упућује на Џетроову бесплатну базу за упаривање на мрежи названу Програм промоције трговине зближавањем http://www.jetro.go.jp/ttppoas/index.html