Уторак, 29.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Други живот манастира Косијерево

Манастир Косијерево, током верских празника

Често се деси човеку, објашњава Чедомир Поповић, да се бави неким послом веома озбиљно и више година, а да му то није била намера. Премда је увек тињала жеља да то уради, некако није имао снаге и воље да крене и истраје. Тако је било и са монографијом о манастиру Косијерево, а непосредни повод био је текст владике Јоаникија Мићовића, објављен у „Просвјетином календару” за 2010. годину, под насловом „Оци и братија манастира Косијерево”. У тексту су наведени сви свештеници који су били у манастиру Косијерево од постанка па до 1945. године. Причајући о значају и улози манастира Косијерево кроз векове, владика Јоаникије, предложио је Чедомиру Поповићу: „Када већ доста знате о манастиру, што не бисте то што знате мало проширили и уобличили у какву књигу, а притом бисте имали моју несебичну помоћ и подршку.”

После овог разговора, Чедомир Поповић прионуо је на посао и после вишегодишњег истраживачког рада, појавила се монографија „Манастир Косијерево”, у издању „Свевиђа”, часописа Епархије будимљанско-никшићке и манастира Косијерево. Чедомир Поповић Зено (1950), дипломирао је археологију на Филозофском факултету у Београду. Живи у Билећи.

У овом раду, нарочито у догађаје током 20. века, каже Поповић, добрим делом уткана је мемоарска грађа, коју сачињавају сећања и приче старијих мештана села Косијерева који су били у непосредном и свакодневном контакту са манастиром. Документација, из досад неистражене и необрађене манастирске архиве, потврђује њихове наводе, па се, самим тим, и узимају као валидан историјски извор.

Народно предање да је манастир Косијерево настао у време владавине Немањића, снажно подупире и печат из манастирске ризнице. На њему пише: „Печат рождества Пресвете Богородице у Косијереву 6778” (што је 1270. година). Печат је округлог облика, метални, вероватно ручне израде, исписан старословенском ћирилицом и чува се као експонат изузетне вредности. Слична два печата, исте стилске израде, од истог материјала, са истим писмом и обликом, чувају се у манастиру Добрићево, и оба су из 13. века: на једном је урезана 1232, а на другом 1283. година.

Падом Херцеговине под турску власт, настају нови односи и непрестани сукоби две моћне религије: хришћанске и исламске, и ти сукоби крваво ће обележити 16. и 17. век. На удару ће се наћи, не само народ, него и све његове светиње, а нарочито цркве и манастири. Шта се дешавало с манастиром Косијерево, није познато, јер не постоје писани историјски извори. Почетком 18. века, манастир Косијерево имао је бројно братство и уређене помоћне манастирске објекте: конаке, трпезарију, оџаклију, волат, стаје и ћелије. Крајем 17. века, игуман је био Никодим Милисављевић. Братство је имало дванаест калуђера. Тада су многе цркве и манастири били порушени и опустели, па је овако бројно братство представљало праву реткост.

У 19. веку, у манастиру Косијерево, није се само венчавало и крштавало, нису само држане службе и опела, похађали разреди и школовала се деца, лечили и духовно крепили верници, већ су у манастиру одржане скоро све значајне устаничке скупштине и обављала помирења између закрвљених племена, пошто је манастирска клетва имала изузетну тежину, не памти се да договор постигнут у манастиру није поштован.

Манастир је страдао више пута: 1687, 1791, 1807, 1861, 1875–1878, 1914… Обнова и изградња манастира почиње 1933, уз помоћ Александра Првог Карађорђевића. Манастир, због изградње вештачког језера, премештен је, камен по камен, на нову локацију (1967), и сада живи свој други живот. Чедомир Поповић пише и о судбини манастира Добрићево, који је доживео исту судбину, и нашао се с друге стране језера, као и о Петропавловом манастиру, и манастирима Тврдош и Дужи.

У манастиру Косијерево, нарочито током верских празника, сведочи Поповић, све је више народа. Увече, на Бадњи дан, пале се бадњаци у манастирској порти. Масовна су окупљања верника и за Ускрс, a o Тројицама оживљавају старе везе између манастира Косијерева и Добрићева.

Косијеревски минеј у Загребу

Занимљиво је да се 25. маја 2013. године, у организацији аукцијске куће „Барац и Перван” из Загреба, појавио у продаји минеј за месец мај из манастира Косијерево, из 1770. године. У опису се наводи да је реч о руком написаној православној богослужбеној књизи из манастира Косијерево, који се налази на граници Босне и Херцеговине и Црне Горе. Вредност документа је процењена на 500 евра. Чедомир Поповић сматра да би минеј требало пронаћи и вратити га тамо где припада – у манастир Косијерево.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Rajko Đedović
Gospodine Čedomir Popović, čitajući vrlo zanimljiv tekst o manastiru Kosijerevo saznao sam da pišete i o manastiru Dobrićevo što me ponukalo da Vas pitam dali ste u svom istraživanju došli do saznanja o Parteniju Đedović, odnosno o njegovom porijeklu i koje je godine došao u manastir Dobrićevo. Tražim duži period godina no bez uspjeha. Ukoliko imate neka saznanja bit ću zahvalan da dođem za mene važnih podataka. Iskreno hvala

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.