Ренесанса кајака

За многе је успех кајакаша на Светском првенству прошле године, на којем су освојили пет медаља, представљао праву сензацију, иако су се они 2013. вратили са Европског првенства са по две златне и сребрне медаље. Оба пута остварили су највећи успех на светским и европским шампионатима, а минулог викенда на Европском првенству у Рачицама освојили су рекордних седам одличја.

За кајакашке стручњаке и руководство Кајакашког савеза Србије, ово није изненађење. Повратак на стазе старе славе је дуго припреман и најављен је у претходном олимпијском циклусу. Освојено је шест олимпијских квота и 12 такмичара је наступило у Лондону 2012, а од индивидуалних спортова, само је атлетика имала више спортиста.

За медаље је тада било рано, а председник Кајакашког савеза Србије Мирко Нишовић очекује да ће у Рио де Жанеиру идуће године кајакаши довеслати до олимпијске медаље први пут од 1984. године, када су он и Матија Љубек у кануу двоклеку освојили злато на 500 и сребро на 1.000 м, а кајакаш Милан Јанић сребро на 1.000 метара.

Кајак је до првих успеха дошао упркос беспарици, затим су се услови за рад репрезентативаца поправљали из године у годину са сваким новим успехом, захваљујући финансијској подршци Министарства омладине и спорта и Олимпијског комитета, као и довијању читаве организације.

Клубови су и даље сиромашни и због тога је кајакашка база изузетно мала. Међутим, како каже директор репрезентације Мирослав Алексић, наши тренери имају знање да и из малог броја кајакаша извуку максимум и створе велике шампионе. Сви они почели су да се баве овим спортом кроз мини-кајак лиге за најмлађе. Почетницима није понуђен само напоран тренинг већ и редовна такмичења (победе су незаменљив мотив), а ускоро би мини-лиге требало да оживе и кануистички део овог спорта...

Томе ће доприносити и будући успеси ове генерације спортиста, којима је већа брига како да изборе репрезентативни дрес него како ће се супротставити ривалима на великим такмичењима. Вицешампионке света на 500 м сестре Молдован изгубиле су на 500 м на изборном такмичењу од новог двоседа Старовић, Ружичић, који је у Рачицама освојио бронзу. Драгосављевић је добио шансу да брани и одбрани титулу првака на 200 м, иако је био тек трећи у борби за репрезентативни дрес и то само зато што су се, у договору са селектором Мирославом Родићем и тренерима, Новаковић и Грујић определили за двосед, у којем су светски прваци и рекордери.

Не би требало сумњати да ће наши стручњаци успети да до Светског првенства, на којем ће се веслати за олимпијске квоте, поправе посаде за 1.000 м и да ће, ако се најзад формира женски четверац, Србија у Рију 2016. имати можда и максималних девет кајакашких посада...