Европске монетарне мере и српска економија

Кад економски раст стагнира, дефлација расте, а остале мере монетарне политике затаје, као што је тренутно случај у европској и нашој домаћој економији, постоји начин да се поспеши привредни раст – креирањем новца кроз куповину обвезница централне банке. То се у економији зове програм квантитативних олакшица. Многи сматрају да је управо тај метод помогао америчкој, јапанској и британској економији да избегну депресију. Што се Европске уније тиче, квантитативне олакшице неће имати исти ефекат у 19 земаља чланица еврозоне, као што су на пример имале у САД, пре свега због различитих интерпретација европских закона у свакој од земаља ЕУ, али и због тога што би такви механизми могли да угрозе напоре неких држава да спроведу преко потребне економске реформе. После више месеци оклевања, Европска централна банка (ЕЦБ) је одлучила да отпочне програм куповине државних обвезница 9. марта 2015, шест година након што се америчка влада одлучила на исти корак. Европска ослабљена економија заостаје за осталим развијеним земљама света, а опадајуће цене нафте и дефлација не доприносе да се поврати поверење инвеститора. Председник Европске централне банке Марио Драги планира откуп јавних обвезница у вредности од преко хиљаду милијарди евра у наредних 18 месеци. ЕЦБ се на то одлучила након што је, пре годину дана, смањила каматну стопу испод нуле (право на куповину обвезнице се плаћа), што само по себи представља веома радикалну монетарну меру. Као резултат свега овога, вредност евра је већ неко време на историјском минимуму у односу на долар, а трошкови задуживања неких великих европских држава су пали испод нуле.

Откупи обвезница су досад учетворостручили биланс САД. Да би достигла такав утицај на монетарну масу, Европа ће морати да превазиђе практичне, али и политичке препреке. У Европи се компаније углавном задужују код банака путем кредита, а мање се финансирају издавањем обвезница. Због тога је финансијско тржиште у Европи мање ликвидно. ЕЦБ откупљује државне обвезнице пропорционално величини земаља чланица, па ће већина откупљених обвезница бити из оних највећих земаља (Француска, Немачка), где су каматне стопе задуживања држава већ на историјском минимуму.

Што се Србије тиче, од краја прошле године динар пада у односу на евро. Сматра се да поменуте мере ЕЦБ неће имати већег ефекта на вредност динара, али се очекује да ће програм квантитативних олакшица позитивно утицати на српску економију јер ће европске банке које овде послују имати више новца за пласирање због повећане ликвидности у својим земљама.

Најновије мере ЕЦБ неће, међутим, имати много позитивних утицаја на Србију уколико она сама не настави са структурним реформама, које, између осталог, морају бити усмерене на бољу и јачу пореску управу, ефикасно реструктурирање јавних предузећа, смањење директних и индиректних субвенција јавних предузећа, повећање ефикасности и смањивање запослености у јавном сектору и ефикаснију борбу против сиве економије. У том случају, и уколико не дође до погоршања ситуације са Грчком, квантитативне олакшице у Европи требало би да олакшају и отплату дуга Србије према земљама еврозоне и да појефтине нови дуг, што ће произаћи из пада премија ризика и повећане монетарне масе у европским земљама.

Очекује се да ће опоравак европске привреде помоћи и српску економију с обзиром на то да је ЕУ веома значајно тржиште за српске производе, јер земље чланице Уније чине више од 60 одсто укупне трговинске размене Србије.

Зато се очекује и да поменуте мере позитивно утичу на свеобухватно смањење каматних стопа у Србији, на побољшану исплативост инвестиција и њихову повећану профитабилност. То би требало да утиче и на раст инвестиција, што је претпоставка и за привредни раст у наредним годинама. Али због ограничених средстава и времена, у овој години се и даље рачуна са скромном стопом привредног раста од око 0,8 одсто, а пројектован раст у 2016. и 2017. могао би достићи 1,5, односно 2,5 одсто.

Европска инвестициона банка