Evropske monetarne mere i srpska ekonomija

Kad ekonomski rast stagnira, deflacija raste, a ostale mere monetarne politike zataje, kao što je trenutno slučaj u evropskoj i našoj domaćoj ekonomiji, postoji način da se pospeši privredni rast – kreiranjem novca kroz kupovinu obveznica centralne banke. To se u ekonomiji zove program kvantitativnih olakšica. Mnogi smatraju da je upravo taj metod pomogao američkoj, japanskoj i britanskoj ekonomiji da izbegnu depresiju. Što se Evropske unije tiče, kvantitativne olakšice neće imati isti efekat u 19 zemalja članica evrozone, kao što su na primer imale u SAD, pre svega zbog različitih interpretacija evropskih zakona u svakoj od zemalja EU, ali i zbog toga što bi takvi mehanizmi mogli da ugroze napore nekih država da sprovedu preko potrebne ekonomske reforme. Posle više meseci oklevanja, Evropska centralna banka (ECB) je odlučila da otpočne program kupovine državnih obveznica 9. marta 2015, šest godina nakon što se američka vlada odlučila na isti korak. Evropska oslabljena ekonomija zaostaje za ostalim razvijenim zemljama sveta, a opadajuće cene nafte i deflacija ne doprinose da se povrati poverenje investitora. Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi planira otkup javnih obveznica u vrednosti od preko hiljadu milijardi evra u narednih 18 meseci. ECB se na to odlučila nakon što je, pre godinu dana, smanjila kamatnu stopu ispod nule (pravo na kupovinu obveznice se plaća), što samo po sebi predstavlja veoma radikalnu monetarnu meru. Kao rezultat svega ovoga, vrednost evra je već neko vreme na istorijskom minimumu u odnosu na dolar, a troškovi zaduživanja nekih velikih evropskih država su pali ispod nule.

Otkupi obveznica su dosad učetvorostručili bilans SAD. Da bi dostigla takav uticaj na monetarnu masu, Evropa će morati da prevaziđe praktične, ali i političke prepreke. U Evropi se kompanije uglavnom zadužuju kod banaka putem kredita, a manje se finansiraju izdavanjem obveznica. Zbog toga je finansijsko tržište u Evropi manje likvidno. ECB otkupljuje državne obveznice proporcionalno veličini zemalja članica, pa će većina otkupljenih obveznica biti iz onih najvećih zemalja (Francuska, Nemačka), gde su kamatne stope zaduživanja država već na istorijskom minimumu.

Što se Srbije tiče, od kraja prošle godine dinar pada u odnosu na evro. Smatra se da pomenute mere ECB neće imati većeg efekta na vrednost dinara, ali se očekuje da će program kvantitativnih olakšica pozitivno uticati na srpsku ekonomiju jer će evropske banke koje ovde posluju imati više novca za plasiranje zbog povećane likvidnosti u svojim zemljama.

Najnovije mere ECB neće, međutim, imati mnogo pozitivnih uticaja na Srbiju ukoliko ona sama ne nastavi sa strukturnim reformama, koje, između ostalog, moraju biti usmerene na bolju i jaču poresku upravu, efikasno restrukturiranje javnih preduzeća, smanjenje direktnih i indirektnih subvencija javnih preduzeća, povećanje efikasnosti i smanjivanje zaposlenosti u javnom sektoru i efikasniju borbu protiv sive ekonomije. U tom slučaju, i ukoliko ne dođe do pogoršanja situacije sa Grčkom, kvantitativne olakšice u Evropi trebalo bi da olakšaju i otplatu duga Srbije prema zemljama evrozone i da pojeftine novi dug, što će proizaći iz pada premija rizika i povećane monetarne mase u evropskim zemljama.

Očekuje se da će oporavak evropske privrede pomoći i srpsku ekonomiju s obzirom na to da je EU veoma značajno tržište za srpske proizvode, jer zemlje članice Unije čine više od 60 odsto ukupne trgovinske razmene Srbije.

Zato se očekuje i da pomenute mere pozitivno utiču na sveobuhvatno smanjenje kamatnih stopa u Srbiji, na poboljšanu isplativost investicija i njihovu povećanu profitabilnost. To bi trebalo da utiče i na rast investicija, što je pretpostavka i za privredni rast u narednim godinama. Ali zbog ograničenih sredstava i vremena, u ovoj godini se i dalje računa sa skromnom stopom privrednog rasta od oko 0,8 odsto, a projektovan rast u 2016. i 2017. mogao bi dostići 1,5, odnosno 2,5 odsto.

Evropska investiciona banka