Почаст славском колачу

„Само Срби имају славу, и зато само српске домаћице, кад дође тај дан у години, месе славски колач! А са колико љубави, поштовања и умећа га праве, можете се и сами уверити на овој изложби“, рекао нам је ђакон Предраг Петровић, један од чланова жирија на Фестивалу славских колача приређеном у Смедереву у част светог Атанасија Великог, „заштитника свих који са ватром раде“.

На прошлогодишњој изложби, јединственој ове врсте у земљи (а и у свету), учествовало је шездесетак излагача, сад их се одазвало 177, а догодине – нада се домаћин, Туристичка организација општине Смедерево – биће их најмање још толико. Број награђених се, међутим, неће мењати: по три пехара намењена су најизворнијим славским колачима, најлепше украшенима (првонаграђене у тим категоријама су овог пута Славица Мирковић из удружења жена „Срма“ из Друговца и Вера Ранђеловић из смедеревске МЗ „Златно брдо“) и најуспешнијим мајсторима пекарског заната (овогодишњи победник је пекара „Стари град“), а златне, сребрне и бронзане наћве освајају три најбоље постављене славске трпезе (прва је МЗ „Лугавчина“) . Велики златни пехар „за свеопшти утисак“ уручен је МЗ „Доњи град“ из Смедерева.

Међу члановима жирија су били и стручњаци Етнографског музеја из Београда, који су посебно водили рачуна о аутентичности славских колача, као делима народне уметности, традиције и обичаја. „Желели смо да овај фестивал допринесе не само очувању српске традиције и култа славе, већ и да промовише хлеб, жито, народне обичаје и славски колач као бренд“, објаснили су организатори.

(/slika2)Отуда су колачи изложени у холу Центра за културу Смедерева, украшени обавезним „црквеним словом“ али и чипкастим арабескама, голубовима, анђелима, грожђем, (светом) књигом, гранчицама, јабукама, цвећем и другим минијатурама од теста, били окружени и другим пекарским производима (векнама, питама, гурабијама, крофнама...) и обавезним славским житом. Већином ових рукотворина, после изложбе, погостили су се и и сами мајстори и посматрачи – у првом случају спретне баке, у другом њихове унуке, које тек „уче занат“.

Домаћице из Шумадије, Подунавља, Поморавља и Баната веома су озбиљно и поносно схватиле свој задатак, а након проглашења победника било је и смеха и суза (радосница), заливених домаћим вином из једног од најчувенијих смедеревских подрума.

Очигледно, и такмичари су схватили да ово није „обична“ изложба. На неколико дрвених столова, прекривених црвеним ручно тканим теписима са традиционалном шумадијском шаром, белим платненим, ланеним или свиленим столњацима, горе дебеле црквене, славске свеће. Крај њих су постављени сребрни крстови, иконе, мед, црвено вино у путирима и обиље других предмета који прате прославу важних хришћанских празника. Али, славски колач је свуда имао централно место. Јер, други хришћански народи имају своје божићне и ускршње колаче – Италијани, рецимо, „панетоне“, Немци „штолен“, Шпанци марципан... а славски колач само Срби.