Слободно ни реч о слободи

Дејвид Камерон је победио на парламентарним изборима, а да га ривали ниједном нису питали како је његова влада пре две године смела да прети тадашњем главном уреднику „Гардијана” да ће му живот претворити у пакао. Ако се неко још сећа, Ален Расбриџер је објавио причу Едварда Сноудена о томе како Американци шпијунирају пола света уз свесрдну помоћ Лондона. То није била чак ни споредна тема кампање за Вестминстер. Јесу ли Британци толико бринули о економији, Шкотској и ЕУ да су заборавили да им трансатлантски партнери пресрећу разговоре и мејлове? И да ли су Французи преспавали аферу „Сноуден” када су дозволили да њихова скупштина усвоји закон налик оном који је Вашингтону послужио да оправда масовно кршење права на приватност?

ЏЕЈМС БОНД ИСКАЧЕ ИЗ МЕЈЛА: На вест да је бизнису наклоњен Камерон добио још један мандат, живнула је енглеска берза, а фунта је скочила. Острво је бирало конзервативце јер су земљу извели из рецесије и смањили незапосленост. Брисел није одушевљен. Торијевци не одустају од референдума о изласку Британије из ЕУ. У САД нема посебних реакција. Рачунају да је Лондон увек савезник. Камерон, као и Тони Блер пре њега, сарађивао је Националном безбедносном агенцијом (НСА), за коју нам је Едвард Сноуден открио да надгледа комуникацију милиона људи широм света. Када су Камеронови сарадници упали у „Гардијан”, тражећи да им Расбриџер преда сав Сноуденов материјал, тврдили су да новине угрожавају безбедност грађана, ваљда тако што им откривају како их њихова влада шпијунира. Британцима је промакло да изврше већи притисак на владу која потпомаже НСА, али зато једном америчком суду у Њујорку није промакло да примети да је амерички програм који Лондон тако предано подржава – незаконит.

ЗАШТО МЕЊАТИ ОНО ШТО НЕ ДАЈЕ РЕЗУЛТАТЕ: Апелациони суд је закључио: масовно пресретање телефонских разговора које амерички обавештајци спроводе не проистиче из Патриотског закона, како је администрација све време објашњавала. Поврх свега, одредбе тог закона на које се влада позива престају да важи следећег месеца. Првог дана јуна истиче „рок трајања” чланова који су наводно правно покривали шпијуне. Тај је акт прогурао Џорџ Буш после напада Ал Каиде 11. септембра. Такво тумачење Бушовог закона довело је до тога да НСА надзире кога год хоће и без судског налога. Оправдање? Борба против тероризма. Нема везе што су Сноуденови фајлови показали да САД на тај начин нису спречиле ниједан терористички напад. Бомбе на бостонском маратону и недавна пуцњава у близини Даласа потврђују да се тако не може борити против тероризма. Али, то не спречава Конгрес да најављује да ће вероватно обновити Патриотски закон без измена спорних чланова. Можда ће Капитол хил унети козметичке промене. Хируршког одстрањивања спорних чланова засад нема на видику јер се обе странке већински слажу да је тај закон добар и потребан. Притисак на администрацију је, дакле, мали. А тешко да ће се она самовољно одрећи толике моћи. Посебно што фамозни Патриотски закон сада и други копирају.

У ДЕСНОЈ РУЦИ БАКЉА, У ЛЕВОЈ ПАТРИОТСКИ ЗАКОН:

Французи су Америци поклонили Кип слободе, Америка је њима поклонила Патриотски закон. У тренутку када најважнији чланови вашингтонског оригинала престају да важе, париска копија је усвојена и влади даје „бланко чек” да отвара пошту и све друго што је занима. Само треба да се позове на борбу против тероризма. Као и америчка. Француска скупштина је усвојила закон неколико месеци након што су исламисти напали редакцију сатиричног листа „Шарли ебдо”, који је исмевао пророка Мухамеда. Влада у Паризу неће ни да чује да њен закон има икакве везе са оним из САД и љути се што га зову Француски патриотски закон. У сваком случају, добила је зелено светло да прати кретање и комуникације грађана. Групе за заштиту људских права истичу да је напад на „Шарли ебдо” само изговор да држава контролише становнике и прикупља здравствене, пословне и друге информације. Предвиђен је надзор кућа, пресретање телефонских разговора, приморавање интернет компаније да инсталирају сложене алгоритме који примећују „сумњиво понашање”. Као и амерички, и француски жбири моћи ће да упадају у електронску пошту и прате ко кога зове само ако кажу да је „мета” некако повезана са тероризмом. Подсетимо се да већина оних које је НСА уходила није имала никакве везе ни са једном терористичком организацијом.

Кип слободе симболизује либералне идеје које су Американци усвојили од француског просветитељства и које су истицали током борбе против британске круне. Статуа жене на уласку у Њујорк у десној руци држи бакљу која осветљава пут ка слободи, а у левој таблу са датумом усвајања Декларације независности. И даље повезује све три земље. Само што сада као да у левој руци држи не на просветитељским идејама засновану декларацију, већ Бушов Патриотски закон.