Slobodno ni reč o slobodi

Dejvid Kameron je pobedio na parlamentarnim izborima, a da ga rivali nijednom nisu pitali kako je njegova vlada pre dve godine smela da preti tadašnjem glavnom uredniku „Gardijana” da će mu život pretvoriti u pakao. Ako se neko još seća, Alen Rasbridžer je objavio priču Edvarda Snoudena o tome kako Amerikanci špijuniraju pola sveta uz svesrdnu pomoć Londona. To nije bila čak ni sporedna tema kampanje za Vestminster. Jesu li Britanci toliko brinuli o ekonomiji, Škotskoj i EU da su zaboravili da im transatlantski partneri presreću razgovore i mejlove? I da li su Francuzi prespavali aferu „Snouden” kada su dozvolili da njihova skupština usvoji zakon nalik onom koji je Vašingtonu poslužio da opravda masovno kršenje prava na privatnost?

DžEJMS BOND ISKAČE IZ MEJLA: Na vest da je biznisu naklonjen Kameron dobio još jedan mandat, živnula je engleska berza, a funta je skočila. Ostrvo je biralo konzervativce jer su zemlju izveli iz recesije i smanjili nezaposlenost. Brisel nije oduševljen. Torijevci ne odustaju od referenduma o izlasku Britanije iz EU. U SAD nema posebnih reakcija. Računaju da je London uvek saveznik. Kameron, kao i Toni Bler pre njega, sarađivao je Nacionalnom bezbednosnom agencijom (NSA), za koju nam je Edvard Snouden otkrio da nadgleda komunikaciju miliona ljudi širom sveta. Kada su Kameronovi saradnici upali u „Gardijan”, tražeći da im Rasbridžer preda sav Snoudenov materijal, tvrdili su da novine ugrožavaju bezbednost građana, valjda tako što im otkrivaju kako ih njihova vlada špijunira. Britancima je promaklo da izvrše veći pritisak na vladu koja potpomaže NSA, ali zato jednom američkom sudu u Njujorku nije promaklo da primeti da je američki program koji London tako predano podržava – nezakonit.

ZAŠTO MENjATI ONO ŠTO NE DAJE REZULTATE: Apelacioni sud je zaključio: masovno presretanje telefonskih razgovora koje američki obaveštajci sprovode ne proističe iz Patriotskog zakona, kako je administracija sve vreme objašnjavala. Povrh svega, odredbe tog zakona na koje se vlada poziva prestaju da važi sledećeg meseca. Prvog dana juna ističe „rok trajanja” članova koji su navodno pravno pokrivali špijune. Taj je akt progurao Džordž Buš posle napada Al Kaide 11. septembra. Takvo tumačenje Bušovog zakona dovelo je do toga da NSA nadzire koga god hoće i bez sudskog naloga. Opravdanje? Borba protiv terorizma. Nema veze što su Snoudenovi fajlovi pokazali da SAD na taj način nisu sprečile nijedan teroristički napad. Bombe na bostonskom maratonu i nedavna pucnjava u blizini Dalasa potvrđuju da se tako ne može boriti protiv terorizma. Ali, to ne sprečava Kongres da najavljuje da će verovatno obnoviti Patriotski zakon bez izmena spornih članova. Možda će Kapitol hil uneti kozmetičke promene. Hirurškog odstranjivanja spornih članova zasad nema na vidiku jer se obe stranke većinski slažu da je taj zakon dobar i potreban. Pritisak na administraciju je, dakle, mali. A teško da će se ona samovoljno odreći tolike moći. Posebno što famozni Patriotski zakon sada i drugi kopiraju.

U DESNOJ RUCI BAKLjA, U LEVOJ PATRIOTSKI ZAKON:

Francuzi su Americi poklonili Kip slobode, Amerika je njima poklonila Patriotski zakon. U trenutku kada najvažniji članovi vašingtonskog originala prestaju da važe, pariska kopija je usvojena i vladi daje „blanko ček” da otvara poštu i sve drugo što je zanima. Samo treba da se pozove na borbu protiv terorizma. Kao i američka. Francuska skupština je usvojila zakon nekoliko meseci nakon što su islamisti napali redakciju satiričnog lista „Šarli ebdo”, koji je ismevao proroka Muhameda. Vlada u Parizu neće ni da čuje da njen zakon ima ikakve veze sa onim iz SAD i ljuti se što ga zovu Francuski patriotski zakon. U svakom slučaju, dobila je zeleno svetlo da prati kretanje i komunikacije građana. Grupe za zaštitu ljudskih prava ističu da je napad na „Šarli ebdo” samo izgovor da država kontroliše stanovnike i prikuplja zdravstvene, poslovne i druge informacije. Predviđen je nadzor kuća, presretanje telefonskih razgovora, primoravanje internet kompanije da instaliraju složene algoritme koji primećuju „sumnjivo ponašanje”. Kao i američki, i francuski žbiri moći će da upadaju u elektronsku poštu i prate ko koga zove samo ako kažu da je „meta” nekako povezana sa terorizmom. Podsetimo se da većina onih koje je NSA uhodila nije imala nikakve veze ni sa jednom terorističkom organizacijom.

Kip slobode simbolizuje liberalne ideje koje su Amerikanci usvojili od francuskog prosvetiteljstva i koje su isticali tokom borbe protiv britanske krune. Statua žene na ulasku u Njujork u desnoj ruci drži baklju koja osvetljava put ka slobodi, a u levoj tablu sa datumom usvajanja Deklaracije nezavisnosti. I dalje povezuje sve tri zemlje. Samo što sada kao da u levoj ruci drži ne na prosvetiteljskim idejama zasnovanu deklaraciju, već Bušov Patriotski zakon.