Немци страхују од изласка Британије из ЕУ

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Резултати британских избора многе у Немачкој су неодољиво подсетили на резултате немачких савезних избора пре две године када је демохришћански блок Ангеле Меркел освојио победу баш као и торијевци Дејвида Камерона, немачке социјалдемократе подбациле баш као лабуристи, а изборни дебакл су доживели немачки либерали и евроскептични АфД, баш као британске либерал-демократе и УКИП. Међутим, док је у Немачкој формирана „велика коалиција” а Немачка ојачала своје вођство унутар ЕУ, резултати избора на Острву воде у сасвим другом смеру. Смеру који се не допада превише Немцима.

У првим реакцијама немачких политичара и аналитичара једина тема која одзвања је Камероново обећање да ће расписати референдум о останку Британије у ЕУ до краја 2017. Постоји опасност да ће референдум бити исте године када су и председнички и парламентарни избори у Француској, што ће имати великог утицаја, имајући у виду пораст популарности евроскептичног Националног фронта, чија би победа могла да доведе до изласка и Француске из ЕУ. А излазак Британије и Француске би дефинитивно значио и крај Уније.

У великој тројки Уније, чини се, једино Немачка дугорочно остаје стабилна на спровођењу европског пројекта.

Према оцени Алана Позенера, дописника и коментатора „Велта”, није суштина у томе да Британци не схватају колико је Европа важна за њих – што плаши многе Немце – већ је у томе „да они не виде колико су важни за Европу”. Позенер је недавно у ауторском тексту за „Гардијан” указао да је као Немац изненађен овим британским изборима, јер су политичари опседнути селфијима а игноришу велика питања попут британског чланства у ЕУ.

„Нико не говори ни о једној теми која мене интересује као немачког новинара: место Британије у новом светском поретку, њене односе са Европом, Америком, Русијом Владимира Путина”, пише Позенер указујући на парохијализам ових британских избора.

Међутим, и политичари су подељени у оценама резултата избора, чак и унутар владајуће Демохришћанске уније (ЦДУ) Ангеле Меркел. Тако демохришћански ветеран у европским пословима, који је близак Меркеловој, Елмар Брок истиче да је за очекивати да Камерона уцењују жестоки евроскептици у његовој странци.

„То значи да га евроскептици могу стално уцењивати и да је на помолу опасност да ће британска влада такође постати скептичнија према ЕУ него што је била досад”, истиче у разговору за немачки радио Брок, који је на челу Спољнополитичког одбора Европског парламента. Док он прогнозира тешка времена за ЕУ али и за Британију, његов партијски колега Клаус-Петер Вилш се са одушевљењем нада да ће „Брегзит (излазак Британије из ЕУ) напокон заменити Григзит (излазак Грчке из ЕУ) као одлучујуће питање у Европи”.

О британској жељи да узме шта јој се свиђа од ЕУ а да одбије шта јој не одговара у Немачкој већ подругљиво кажу да Британци желе „екстравурст”, што је израз настао од имена традиционалне немачке кобасице. Иако је званични Берлин спреман да одобри извесне уступке Лондону, оно што засигурно не жели јесте да прекорачи одређене „црвене линије” као и да он у име ЕУ преговара са Британијом. Меркелова пре свега истиче да не жели да окрњи слободу кретања као темељни принцип ЕУ, иако не пориче Камеронове критике да неки одласком у богатије земље ЕУ злоупотребљавају социјалне бенефиције.