Вуковци из учионице број 55

Зрењанин – Колективно смо се заинатили и показали професорима да вредимо, и да смо кадри да примимо знање који су они хтели да нам пруже. Држали смо се заједно и помагали једни другима, и то је утицало да лакше прођемо кроз четворогодишње школовање. Тако оцењују свој пут кроз рану младост матуранти IV5 одељења Средње медицинске школе у Зрењанину.

У школским круговима у граду на Бегеју не памте разред са толико добрих ученика. Сви су одликаши. – Догодило се да се у првом разреду у овом одељењу окупе заиста талентована деца. Већ је традиција да за фармацеутски смер конкуришу најбољи ђаци, а томе треба додати да се радило и о огледном одељењу у коме је број ученика био ограничен да 20. Ми не дајемо лако добре оцене, наша школа позната је по високим критеријумима, али они су заиста изузетни. Мислим да смо успели да подржимо њихову вољу и жељу да напредују. Они су већ сада зрели људи, а пред њима је сигурно завидна каријера – поносна је Мирјана Васић, разредни старешина.

Ових дана одликаши, са много емоција, као што и доликује њиховој генерацији, испраћају један период свог живота, за који ће, тек кад прођу деценије, схватити зашто га многи сматрају најлепшим. Одушевљени другарством које је међу њима владало све четири године, падају једни другима у загрљај, девојчице не крију сузе, а код свих је видно изражена стрепња због растанка који се приближио.– Надамо се да се наше пријатељство неће угасити. Убеђени смо да ћемо на факултету бити једнако успешни као и у досадашњем школовању. Наши садашњи професори нас саветују да потражимо „своје место под звездама“, да се потрудимо да нас професори на факултетима што пре уоче, да не останемо непримећени, јер то није добро. Говоре нам да је дошло такво време да се човек мора цео живот доказивати – каже Владимир Ђуровић, лидер надарене генерације зрењанинских медицинара.

Ђуровић је вуковац. Пошто је из Чуруга, за време школовања живео је у зрењанинском Дому ученика „Ангелина Којић Гина“. Све петице током целог школовања имао је и Никола Јандрић из Жабља, Владимиров цимер. Симболично је да је број њихове учионице 55. Вуковац је и Јеврем Стојановић из Зрењанина, док су Невени Аћин и низу других успех поквариле једна или две четворке из ранијих разреда.

Професорка Јелена Аћимов каже да се ради о заиста сјајној генерацији даровите деце: – Њих не интересују само хемија, математика и физика, према којима имају склоности, него и уметност, филозофија, а изузетно су одговорни.

У њеној оцени да су се у односу на друге разреде истакли по заједништву и спремности да један другом помогну, слажу се сви ђаци.– Ми смо јаки као група – говоре у један глас. – Веома нам је жао што се растајемо. Били смо сложан разред, што је, како професори кажу, веома ретко, нарочито у средњим школама. – Планирам да упишем фармацију – каже Лидија Михајловић. На том факултету она ће имати још колега из свог разреда, неки ће да упишу медицину, а неки стоматологију или логопедију.

– Намера ми је да упишем фармацију у Новом Саду, а наредне године да школовање наставим у Немачкој. Мислим да ћу успети да се тамо упишем, с обзиром да сам имао добре резултате на такмичењима из немачког језика – каже Роберт Сабо.

Одликаши из Зрењанина немају много времена да пребирају по успоменама из школских клупа. Припремају се за матуру, наредне недеље имају републичко такмичење из хемије, а очекују их и пријемни испити за факултете. На заједничку младост осврнуће се још на матурској вечери, а онда свако креће својом стазом...