Минуси се „топе” до лета

Корисници дозвољеног минуса, омиљене српске позајмице, према новим мерама Народне банке Србије, од 1. јула биће кредитно оптерећени за пет одсто. С обзиром на то да највише 30 одсто плате може да се оптерети дуговима, онда то значи да ће тако умањена кредитна способност ових банкарских муштерија бити 25 одсто. До сада се дозвољени минус није урачунавао у укупну кредитну способност грађана, која за кориснике потрошачких или кеш кредита износи 30 одсто, а за кориснике стамбених кредита 50 одсто од плате.

Тако ће, уместо да резервишу аранжмане за атрактивне туристичке дестинације, многи грађани тај новац у наредних неколико месеци „скрцкати” на покривање дугова. То значи да уколико неко на отплату потрошачког или кеш кредита троши 25 одсто зараде, а на кредитну картицу још пет процената, онда ће на дозвољени минус морати да заборави.

Одлуком Народне банке Србије предвиђено је да се приликом израчунавања кредитне способности грађана, осим збира свих месечних обавеза по кредитима и кредитним картицама, зарачунава и пет одсто обавеза по основу позајмице по текућем рачуну, већ одомаћеном дозвољеном минусу. То значи да клијенти који користе ову услугу, уместо са 30 одсто, на лето плату могу да оптерете са највише 25 процената дугова.

У банкама ипак саветују своје муштерије да не паниче пре него што се распитају који део примања им месечно „поједу” дугови. Све три услуге ће моћи да се користе у случају да је рата за потрошачки или кеш кредит мања од 20 одсто плате. Примера ради, ако неко месечно прими 50.000 динара, онда рата за кредит износи 10.000 динара, а за кредитну картицу 2.500 динара. У овом случају корисник ће моћи да користи цео износ дозвољеног минуса. Ако је којим случајем рата за потрошачки кредит била 25 одсто зараде, што са овом платом (50.000) износи 12.500, онда од дозвољеног минуса – нема ништа.

За кориснике стамбених кредита, праг задужености износи 50 одсто плате.

Према речима Светозара Шијачића, члана Извршног одбора Рајфајзен банке задуженог за пословање са становништвом, јасно је да ова мера има за циљ успоравање тренда задуживања становништва.
– Смањење кредитне способности смањиће и дуговања. Повећање обавезе издвајања банака за потенцијалне губитке изазваће потребе за додатним капиталом банака, које по међународним стандардима већ сада имају сувише капитала – забринут је Шијачић.

И Мирослав Ребић, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке, дели мишљење свог колеге истичући да ће укључивање дозвољеног минуса у кредитно задужење утицати на смањење личне потрошње грађана.

– Појединци ће морати да се одрекну дозвољене позајмице, или бар да је смање. Омиљени вид задуживања не мора потпуно да се укине. Постоји могућност да банке издвоје више новца за обезбеђење минуса, што би поскупело ту услугу. Они који су се максимално задужили имаће проблем да измире сва дуговања, али будући да одлука ступа на снагу у јулу, имају довољно времена да то ураде. За сада нема битних реакција наших клијената, а саветујемо грађане да не чекају последњи тренутак, како је, бар према нашем досадашњем искуству уобичајено – сматра Ребић.

За случај да рата за стамбени кредит износи 50 одсто од укупних примања супружника, то значи да су им плате појединачно оптерећене по 25 процената. Према објашњењу Радета Војновића, члана Извршног одбора Хипо Алпе Адрија банке, они имају „луфта” да се задуже са још по 25 одсто зараде.

– Супружници ће, дакле, још четвртину плате моћи да оптерете кредитима и да у овом случају имају право на пун износ дозвољеног минуса. Упозоравам клијенте да је реч о најскупљим услугама. Из нашег угла гледано, ова одлука централне банке ће нам бити додатно оптерећење да пласирамо своја средства становништву – истакао је Војиновић.

Ова одлука, према објашњењу Марије Благојевић, извршног директора Сектора за пословање са становништвом Уникредит банке ипак неће тако драстично погодити грађане, јер треба имати у виду да је многима у међувремену плата повећана.

– Први корак је да се клијенти јаве свом банкару и увере се колико су њихове плате тренутно оптерећене. Ако су задужени до максималних 30 или 50 одсто најпре им саветујем да до јула покрију дозвољени минус. Камата на овај вид задуживања годишње износи 34,5 одсто, што свакако није мало – напомиње наша саговорница.

Банкари, такође, препоручују грађанима којима су рате за кредите превелике да из „дужничке кризе” до лета могу да се извуку и такозваним рефинансирањем које је у понуди сваке банке. Али, у овом случају не треба превидети обавезно полагање депозита од 20 одсто, као и то да је максимални рок отплате рефинансирајућих кредита само две године, док је код осталих зајмова пет година.